BEOGRAD – Elektroprivreda Srbije je izuzetnim naporima zaposlenih, pre svega, u proizvodnji uglja i električne energije uspela da stabilizuje poslovanje tokom 2022. godine i prilično je spremna za zimu, a počela je povremeno i da izvozi struju, rečeno je Tanjugu u tom javnom preduzeću.
EPS je u decembru imao izvoz struje vredan 16,4 miliona evra.
Savetnik direktora EPS-a Vladimir Šiljkut podsetio je da to preduzeće u 2022. godinu ušlo sa nedovoljnim količinama i kvalitetom uglja, te problemima u proizvodnji struje.
“Izuzetnim naporom i danonoćnim radom zaposlenih, pre svega, u proizvodnji uglja i energije, situaciju smo uspeli da prevaziđemo i da je stabilizujemo. Sada smo u poziciji ne samo da uspevamo da obezbedimo sigurno snabdevanje građana i industrije, nego da u pojedinim trenucima i izvozimo električnu energiju”, rekao je Šiljkut Tanjugu.
Dodao je da je izvoz uz ovakve cene na tržištu veoma značajan i za saniranje finansijskih prilika u EPS, koje su zbog okolnosti bile prilično loše.
“Tokom 2022. godine bila je i nezapamćena suša u poslednja tri veka, odnosno loša hidrološka godina. Dunav je bio na najnižem nivou u 32 godine, pa su naše hidroelektrane tokom cele godine imale lošiju proizvodnju od očekivane i prosečne”, kaže i dodaje kako je proizvodnja hidroelektrana bila i 30 odsto manja.
Šiljkut ističe da sada sa boljom hidrologijom hidroelektrane rade na zadovoljavajućem nivou.
“U suštini postigli smo da prevaziđemo probleme, stabilizujemo proiizvodnju uglja i električne energije, i da tokom godine uradimo remonte koje svake godine radimo”, rekao je on.
Na ruku EPS išla je i topla jesen pa su remonti mogli da budu pomereni za period boljih hidroloških prilika.
“Prilično spremni smo došli na prag zime. Ne očekujemo neke veće probleme”, dodao je on.
Šiljkut ističe da će EPS u 2023. godini nastaviti sa daljom stabilizacijom, a pre svega kada je reč o održavanju proizvodnje uglja i električne energije.
Govoreći o dugoročnijim merama i planovima EPS-a, Šiljkut ističe da je ta državna kompanija dužna da sprovodi državnu politiku i ima usaglašene planove sa njom, kao i da ne sme da izgubi iz vida dalju perspektivu.
“Naši eksperti, svojim snagama, u junu, napravili su projekciju razvoja EPS-a, imajući u vidu i preuzete evropske obaveze o smanjenju emisije štetnih materija”, naveo je Šiljkut.
U dokumentu “Zeleni put EPS-a” predviđeno je koliko će kapaciteta na ugalj morati da ostavimo do 2035. godine, koje će od starih elektrana biti povučene iz pogona i kako će izgledati EPS investicije u zelenu energiju.
“Bez izvora kao što je buduća reverzibilna hidroelektrana
Bistrica, ne može biti zelenog puta EPS-a”, ističe on.
Navodi da je taj projekat u drugoj fazi razvoja investicione tehničke dokumentacije.
“Očekujemo da do kraja 2023. godine to bude završeno, a uslediće izrada dokumentacije za projektovanje, a zatim će moći da se gradi. Bistrica će na mreži biti najkasnije 2031. godine”, najavio je on.
Ističe da EPS trenutno radi analize za buduće kapacitete skladištenja električne energije u baterijama.
Šiljkut kaže da je u toku izgradnja vetroparka Kostolac koji će biti oko 66 megavata, a za isto područje planiraju se i vetroparkovi Stiško polje 1 i 2, koji će biti svaki po 500 megavata.
Navodi da su solarne elektrane planirane na pepelištima termoelektrane Kolubara A i Morava kada one budu
zatvorene, kao i za pojedine kasete pepelišta TE Nikola Tesla.
“Prvo što ćemo završiti je mala solarna elektrana u kostolačkom području od 10 megavata”, rekao je Šiljkut.
Do juna 2023. očekuje se da novi B3 blok TE Kostolac počne probni radi, a da od 1. septembra da bude na mreži.
“To je oko 350 megavata, i ima obezbeđen energent. Praktično novi kapacitet za sledeću zimsku sezonu za koju mnogi smatraju da će biti kritičnija od ove”, kaže Šiljkut.
On kaže da građani i privreda treba da razumeju da u ovakvoj situaciji svako povećanje cene električne energije možda ugrožava i smanjuje privrednicima mogućnost za stvaranje profita, a građanima otežava kućne finansije, ali da sa druge strane zadržavanje cene na drastično nižem nivou od realnog ugrožava funkcionisanje EPS-a.
Dodaje da ne treba zaboraviti da je EPS zahvaljujući tome što je jedini proizvođač električne energije koji je obavezan da obezbedi garantovano snabdevanje, motor privrede i normalnog života u zemlji.
“Ako finansijski upropastimo EPS, samo ćemo odseći granu na kojoj stojimo”, poručio je Šiljkut.
On podseća da je zakonska primarna obaveza EPS-a da obezbedi sigurnost snabdevanja i dodao da je to i ostvareno.
“Poznato je da su cene po kojima mi snabdevamo, u odnosu na cene sa međunarodnog tržišta, i sa poskupljenjem koje je bilo, daleko ispod tržišnih”, kaže on.
Kao primer navodi da ni privatni vetroparkovi i solari u Srbiji nemaju obavezu da EPS-u ustupe deo električne energije, već ga prodaju na slobodnom tržištu, istom na kome EPS kupuje nedostajuće količine.
Kao bazni problem EPS-a, vidi preveliki oslonac proizvodnje struje iz domaćeg lignita.
“Manjak uglja nadoknađen je prošle godine uvozom kvalitetnijeg uglja iz inostranstva. Taj ugalj mešamo sa našim, pojačavamo kalorijsku vrednost, poboljšavamo sagorevanje i smanjujemo emisije”, objašnjava on.
Dodaje da je do sada uvezeno oko 1,5 miliona tona uglja, od četiri miliona tona odobrenog uvoza.
Za EPS je, smatra, strateško pitanje iz kojih izvora zameniti lignit iz koga se sada proizvodi i 70 procenata struje.
“Da bi nam u zelenom putu pomogao da sagledamo šta je strateški primenjivo u Srbiji, EPS je osnovao svoj Naučni savet, a Stručni savet je od povremenog postao stalno telo”, rekao je on.
U Naučnom savetu su predstavnici akademske stručne javnosti, fakulteta i instituta koji će biti angažovani i po pitanjima razmatranja novih tehnologija.
Dodaje da je formiran i Naučni odbor za tehničke inovacije, koji će se baviti konkretnim inovativnim rešenjima.
