BEOGRAD – Lični podaci su nafta digitalnog doba, a rad na njihovoj zaštita zajedno sa građanima koji moraju biti oprezniji u deljenju svojih podataka stalni su izazovi u tehnološki napredno doba koje preuzima veštačka inteligencija, poručeno je sa skupa kojim je danas obeležen 28. januara medjunarodni Dan zaštite podataka o ličnosti.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović ocenio je da je obrada podataka o ličnosti sveprisutna u današnje vreme u uslovima razvoja tehnologija, superbrze digitalizacije i sveobuhvatne primene veštačke inteligencije (VI).
On je ocenio da je globalni problem kako zaštiti podatke građana, a ne naći se pod optužbama za sprečavanje razvoja civilizacije.
Marinović je ocenio da bar može biti sprečena zloupotreba privatnih podataka ako već ne može da se spreči obrada podataka.
“Nećemo se predati i ne smemo se unapred predati. Svoju misiju ćemo ispunjavati bez obzira na izglednost na uspeh”, poručio je on.
Založio se da se građanima omogući da mogu da biraju da li žele ili ne da koriste mogućnosti tehnološkog napretka, te da taj napredak ne sme biti na štetu ljudskih prava.
Marinović je uputio poruku građanima Srbije, a posebno mladima i deci, da čuvaju svoje podatke o ličnosti.
“Oni su vaše blago i vredniji su od novca, jer kada se podaci jednom daju može se desiti da se nikada ne povrate”, poručio je on.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da su lični podaci nova valuta sveta u rangu zlata, te da su otisak naše ličnosti i privatnosti, zbog čega je opasno ako se ugroze.
“U Evropi se smatra da je zaštita prava i privatnosti neophodna za održanje demokratije. EU je u oblasti zaštite podataka globalni vođa i ugled za mnoge kontinetne i države”, rekao je on.
Žiofre je upozorio na kompleksnost izazova savremenih tehnologija, biometrije, veštačke inteligencije i naglasio neophodnost stvaranja sistema koji će biti otporan kako bi građani bili bezbedni i zaštićeni.
Istakao je da je Srbija blisko povezana sa EU u ovoj oblasti.
“Prvi koraka je da Srbija bude pouzdan partner EU a obezbeđenje usklađivanja zakona je ključno za sprovođenje relevatnog uticaja na društvo da bi zaštita ličnih podataka bila po standardima EU”, rekao je on.
Žiofre je rekao da EU hoće da vidi proaktivniju ulogu skupštine, zakonodavaca kako bi se povećalo poverenje građana prema državi, a pohvalio je aktivizam i eksperte civilnog društva, te saradnju sa Poverenikom koja je, kaže, od suštinog značaja.
“EU i Evropska komisija nastaviće da podržavaju i savetima će pomoći da se ubrza proces pristupanja u ovoj oblasti”, poručio je on.
Šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu ocenio je da je zaštita prava na privatne podatke izazov, posebno u digitalnoj eri.
Ukazao je da su lični podaci jedan od ključnih resursa digitalne ekonomije, te da je potrebno pronaći balans pri tenzijama između zaštite privatnih interesa, i komercijalnih i državnih interesa.
“OEBS sa Poverenikom radi na promovisanju značaja posedovanja i čuvanja ličnih podataka na osnovu postojećeg Zakona koji je solidna baza”, rekao je on.
Dodao je da zakonodavstvo treba osnažiti kako bi se što bolje zaštitili lično podaci, te osvestiti javnost na tu temu.
“Nadamo se da će buduća Strategija o zaštiti podataka o ličnosti biti solidna baza za zaštitu u onlajn sferi, te kod video nadzora”, rekao je on.
Založio se za sistemski odgovor u vezi s video nadzorom sa ciljem da se zaštite podaci od korisnika nadzora i naglasio da je neophodno kontrolisati sprovođenje propisa.
Upoređujući savremene izazove sa Orvelovom 1984. te knjigom “Vrli novi svet” Bratu je poručio da ulazimo u sferu sadržaja, a da je na ljudima da izgrade odbranu, ukazavši na značaj Poverenika i drugih nezavisnih tela.
Dodao je da će OEBS nastaviti da podržava napore na povećanju svesti i znanja građana i institucija, a kao primer dobre saradnje na tom putu naveo je prvu nacionalnu kampanju čiji je moto bio “Neka ostane privatno”.
Ulazimo u sferu sadržaja, na nama da izgradimo odbranu, zato su važni poverenik i druga nezavisna tela, poručio je.
“Lični podaci su kao stvari koje posedujete. A prema procenama 82 posto stanovnika Srbije ih ostavlja na internetu”, upozorio je Bratu, te najavio da će i OEBS napraviti neku vrstu udžbenika na ovu temu.
Zamenica šefa Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Nadia Ćuk ocenila je da su pojedinci često neupućeni o rizicima, ali i svojim pravima, te da ne znaju šta da urade ako su im prava na lične podatke ugrožena.
Ona je ocenila da je svet zbog uznapredovale tehologije na prelomnoj tački te da je potrebno često inovirati nacionalne zakonodavne okvire.
Založila se da se zaštita podatak ugradi u projektovane sisteme kojima se štiti država.
“Srbija je dosta uradila. Ima zakon i niz podzakonskih akata. Verujem da će sledeći korak biti unapređenje politika i zakonodavnog okvira, uz implementaciji lekcija iz dosadašnjih iskustava”, rekla je ona.
Direktor Misije USAID u Srbiji Bruk Ajšman ukazala je da je ta organizacija sa ponosom partner Povereniku i lokalnim vlastima u Srbiji u podizanju svesti građana na zaštiti, pri čemu se ukazuje i na obaveze vlasti.
“Od početka u nove zakone treba ugrađivati iskustva radi bolje zaštite podataka o ličnosti”, rekla je Ajšman.
Dodala je da deca nemaju svest o značaju ličnih podataka i privatnosti, te da je neophodno da im se od malih nogu na to ukazuje.
Zamenica Poverenika Sanja Unković predstavila je godišnju publikaciju sa primerima iz prakse u oblasti nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Ona je istakla da je radi efikasnijeg rada institucija Poverenika uvela sektore za procesurianje prekršaja, edukaciju i za izveštavanje i analitičke poslove.
Istakla je da je kancelarija Poverenika u Novom Sadu pokazala odlične rezultate, da su do sredine godine u planu i kancelarije u Nišu i Kragujevcu.
Dodala je da očekuje da će ove godine biti doneta i strategija o zaštiti podataka o ličnosti do 2030. godine, koja je sada u formi nacrta o kome će rasprava na radnoj grupi biti 6. februara.
“Zatim sledi javna rasprava. Nadamo se da će strategija biti uskoro doneta što će doprineti boljoj zaštiti podataka o ličnosti”, rekla je ona.
Istakla je da će Poverenik u 2023. nastaviti sa javnim tribinama i obukama za studente kojih će biti po 15.
Na skupu je predstavljena i brošura za decu i mlade koja generacijskim pristupom savetuje da podatke tretiraju kao lično blago i nudi načine zaštite.
Autor, psiholog i novinar, Dragan Ilić rekao je da nema šanse da “neki klinac potroši šest minuta na čitanje brošure pa će, prema planu, ona biti iskorišćena kao scenario za animirani spot”.
“Trebalo bi da se otpeva, odrepuje i da ne traje duže od 30 sekundi, kao spotovi na Tik Toku”, u najkraćem je opisao Ilić način komunikacije koji bi mladi i deca mogli da prihvate.
Kako su deca digitalno pismenija, Ilić je preporučio roditeljima da ih deca vode kako bi saznali više od izloženosti, te razvili odnos poverenja, a onda i delovali ka opreznijem davanju ličnih podataka.
Skupu održanom u prostoru Privredne komore Srbije prisustvovali su i ministar za ljudska prava Tomislav Žigmanov, kao i niz predstavnika nezavisnih agencija, državnih i pravosudnih organa i institucija.
Tanjug
