Bankarski sektor u Srbiji je u prvih šest meseci 2023. godine ostvario neto dobitak pre oporezivanja u iznosu od 71,2 milijarde dinara, odnosno 607 miliona evra.
Ovo je odgovor Narodne banke Srbije na upit Danasa u vezi sa poslovanjem banaka u prvoj polovini godine.
O kolikom novcu se radi, može se videti kada se stavi u odnos sa rezultatima ranijih godina. Recimo u prvoj polovini prošle banke godine banke su zaradile profit pre poreza od od 317 miliona evra, što je rast od 91,5 odsto za jednu godinu.
U odnosu na prvo polugodište 2021. godine, ovogodišnja dobit pre poreza veća je za čak 2,68 puta.
Prošle godine banke su za celih 12 meseci zaradile 742,4 miliona evra što je rekordan iznos profita banaka u Srbiji.
Kako se navodi u odgovoru NBS, u strukturi rezultata, kao i svih prethodnih godina, dominiraju neto prihodi od kamata i naknada, odnosno prihodi koji potiču od redovnog poslovanja.
Oni ostiču da je na rast neto prihoda od kamata u najvećoj meri uticalo povećanje referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije zbog borbe sa inflacijom. Međutim, NBS ističe i efekat kreditne aktivnosti i povećanje troškova sprovođenja zaoštrene monetarne politike.
„Naime, na deponovane viškove likvidnosti i reverzne repo transakcije, kojima se privremeno povlače viškovi dinarske likvidnosti u cilju zauzdavanja inflatornih pritisaka, NBS plaća bankama kamatu. Po ovom osnovu ostvareno je 30 odsto međugodišnjeg rasta neto prihoda od kamata bankarskog sektora u prvih šest meseci 2023. godine“, navodi se u odgovoru NBS.
Iako centralna banka nije eksplicitno rekla koliko je platila bankama na ime kamata po osnovu repo aukcija, iz izveštaja o ovim aukcijama može se videti da su banke prihodovale oko 90 miliona evra za prvih šest meseci kupujući jednonedeljne hartije od vrednosti NBS.
NBS dalje objašnjava da pored neto prihoda po osnovu kamata, u strukturi neto rezultata doprinos imaju i neto prihodi po osnovu naknada i provizija, koji su, s obzirom na efekte mera koje je preduzela NBS u avgustu 2022. godine, zabeležili neznatan rast, a koji je najvećim delom posledica kontinuiranog rasta obima transakcija, pre svega putem savremenih načina plaćanja – bezgotovinskih transakcija i plaćanja preko interneta.
„Radi zaštite standarda građana, Narodna banka Srbije je u trenutku kada smo bili suočeni s rastom cena energenata i posledično mnogih drugih dobara i usluga donela paket mera u vezi s bankarskim naknadama i u avgustu 2022. godine preduzela čitav niz aktivnosti, čiji je neposredan rezultat odluka svih banaka koje su povećavale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine da te naknade u narednoj godini dana, a počev od 1. septembra 2022. godine, umanje za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja.
Tom prilikom je Narodna banka Srbije kao trajnu meru donela Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama, koja je na raspolaganju svim građanima, a kojom je ograničena cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na maksimalan iznos od 150 dinara i kojom je propisana garantovana sadržina ovog platnog računa“, kažu u NBS.
Imajući u vidu da je 1. septembra 2023. godine istekao rok od godinu dana za primenu umanjenih naknada za platne usluge, banke mogu da nastave da primenjuju tarife koje su usvojile u periodu od 1. januara 2021. godine do avgusta 2022. godine, odnosno da obračunavaju naknade u skladu s važećim tarifnikom.
„Ističemo da je Banka Poštanska štedionica odlučila da i nakon 1. septembra 2023. godine nastavi s primenom umanjenih naknada za platne usluge, što je Narodna banka Srbije pozdravila i ujedno pozvala i ostale banke da pokažu jednaku odgovornost prema svojim klijentima, savesno poslovno ponašanje i primenu dobre poslovne prakse u svakom delu svog poslovanja. Narodna banka Srbije očekuje od banaka u Republici Srbiji da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, kao i da ocene opravdanost povećanja cena određenih naknada i usluga“, navodi NBS dodajući da kontinuirano prati situaciju u finansijskom sektoru i po potrebi, u okviru svoje kontrolne funkcije, preduzima aktivnosti, pre svega radi zaštite korisnika finansijskih usluga.
Najveća poslovna banka u Srbiji, Inteza, deo italijanske Sanpolo Inteza grupe, sudeći prema polugodišnjim izveštajima o poslovanju, u prvoj polovini ove godine ostvarila je rast neto profita (posle poreza) za čak 89 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Polugodišnja neto dobit ove banke u Srbiji iznosila je 101,8 miliona evra naspram 53,7 miliona u prvoj polovini prošle godine.
Za ovo je zaslužan pre svega rast neto prihoda od kamata od 60 odsto.
Neto dobit austrijske Rajfajzen banke u Srbiji za prvih šest meseci povećana je sa 40 miliona evra prošle na 95 miliona evra u ovoj godini uz rast neto prihoda od kamata od 123 odsto.
Unikredit banka je takođe udvostručila neto dobit u prvom polugodištu sa 36 na 79 miliona evra uz rast neto prihoda od kamata od 60 odsto.
Mađarska OTP banka je povećala neto dobit za nešto više od 20 odsto, sa oko 65 miliona na 83 miliona evra, uz rast neto prihoda od kamata od 48 odsto.
NLB Komercijalna banka je povećala polugodišnju dobit sa 29 miliona prošle na 68,6 miliona evra ove godine uz rast neto prihoda od kamata 78 odsto.
Najveća domaća AIK banka je prijavila za šest meseci ove godine neto dobit od 51 miliona evra, naspram 16,4 miliona prošle godine. Neto prihodi od kamata povećani su čak 2,7 puta.
danas.rs
