Razoccarani brutalosschu, opsesijom, bedom u takozvanoj Islamskoj drzzavi neki borci koji su sa Balkana boravili u Siriji i ratovali na strani ove organizacije odluccili su da se vrate iako znaju ssta ih kuchi cceka, javio je BIRN.
Šesnaest meseci nakon što je otišao u ISIL-ov kalifat u Siriji, verujući u priče o idealnom životu u potpuno verskom okruženju, Hilmi se vratio nazad na Balkan, razočaran onim što je tamo video.
“Tamo nije bilo ničega, nema struje, nemaš knjigu, nemaš internet, ništa”, rekao je Hilmi Balkanskoj istraživačkoj mreži.
“Imao sam kod sebe 400 evra koje sam brzo potrošio na hranu i osnovne potrepštine. Prijavio sam se u mekteb (kancelarija) za bolesne, gde sam dobijao 50 dolara mesečno. Moja supruga je pomagala starijim ženama, pa su joj one nekad davale skromnu nadoknadu. A ja sam ludeo svo vreme i gledao kako da spasim porodicu i pobegnem odatle “, seća se Hilmi koji priču nastavlja, otvarajući svoj laptop i pokazujući video-snimke.
“Tu nema prirode, nema trave, sve uvelo, napušteno, vidi ove ovce kako su mršave … sve što smo mogli raditi je prošetati malo okolo “, kaže Hilmi, a onda pokazuje i fotografije svoje porodice i prijatelja. Neki od njih nisu nikada uspeli da pobegnu iz Sirije.
Hilmi, koji uz bosansko ima i crnogorsko državljanstvo, samo je jedan od stotina ljudi koji su se vratili u zemlje regiona nakon što su neko vreme proveli u ratnim zonama Sirije i Iraka. Mnogima od njih ISIS nije bio ono što su očekivali.
Iako danas mnogi od njih tvrde da u Siriju nisu odlazili kako bi ratovali, države u regionu ih tretiraju kao teroriste.
Hilmi je ceo život bio vjernik, a kad je čuo za Islamsku državu, otišao je tamo. Hilmija destinacija bila je provincija Alepo, gde je već živeo njegov prijatelj iz Podgorice. On ga je uverio da u kalifatu ništa ne nedostaje, da su borbe daleko od mesta gde oni žive i da Hilmi i njegova porodica mogu biti njegovi gosti.
“Moj plan je bio da odem i proverim, i ako bi zaista bilo tako, da se nakon nekoliko nedelja vratim u zemlju, prodam kuću i zastalno se preselim u Siriju”, kaže Hilmi.
Ali kada je stigao u Siriju u februaru 2015. godine, sačekale su ga loše vesti, njegov prijatelj je poginuo u borbama kod Kobanea.
Kako su se borbe oko Kobanea intenzivirale, tzv. Islamska država uvela je vanredno stanje, oduzela pasoše svim strancima i obavestila ih da ne mogu napustiti kalifat jer je “savršeno društvo već stiglo”.
Jedan Bošnjak koji je takođe živeo u kalifatu garantovao je za Hilmija i njegovu porodicu, pa su prebačeni u kuću zajedno sa još nekim izbeglicama iz Kobanea.
Nekoliko meseci kasnije, Hilmi je dobio ruinirano imanje na periferiji grada Al-Baba, gde su on i njegova porodica živeli više od godinu dana. Hilmi kaže da je u Siriji sreo mnogo ljudi sa Balkana.
“Došlo je puno naših ljudi, Bosanaca najviše, bilo ih je iz Srbije, iz Crne Gore. Ali bilo je svakakvih. Bilo je pravih vernika i dobrih ljudi, ali i kriminalaca koji su bežali od zakona. Gledao sam neke kako snimaju video-klipove, poziraju sa oružjem “, rekao je Hilmi.
Kako su se napadi intenzivirali, tako se i situacija u gradu brzo promenila. Mesto je postalo neprepoznatljivo – ulice su bile prazne, zgrade uništene, a mnogo ljudi je poginulo.
“Jednostavno si bespomoćan, odeš u podrum ili ispod stepenica, zagrliš dete i moliš Boga da te spasi”, kaže Hilmi.
Kada je shvatio da je razočaran kalifatom Islamske države, pokušao je da pobegne. Uspeo je stići do granice sa Turskom, ali ga turska granična policija nije pustila da prođe. Onda je pronašao Sirijca koji se ponudio da mu pomogne da pobegne u Tursku za 1.500 dolara.
“Uspeo sam se čuti sa svojima kući i rekao im da prodaju sve što imam u stanu, tepih, bojler, sto … i da mi šalju novac”, priseća se Hilmi u svojoj izjavi za BIRN.
Kako bi pobegao sa teritorije koji je kontrolisao ISIL, Hilmi je morao preći preko minskog polja i ograde sa bodljikavom žicom. Uspeo je da preživi zahvaljujući lokalnom vodiču. Međutim, kada je ušao u Tursku, bio je uhapšen i proveo je dva i po meseca u pritvoru za izbeglice iz Sirije i Iraka.
“Iz jednog zatvora sam prešao u drugi, i tad mi je samo jedna misao bila u glavi – šta napravih svom detetu”, seća se Hilmi.
Turske vlasti su ponudile ili da ga pošalju nazad u njegovu zemlju ili da ode u neku od država koja je voljna da primi ga. Hilmi je odlučio vratii se kući u BiH, gde je ubrzo bio uhapšen zbog optužbi za terorizam.
