Ratni sukobi značajno su uticali na kretanja na globalnom tržištu nekretnina, pa se taj efekat oseća i u Srbiji. Početak rata u Ukrajini pre četiri godine pokrenuo je energetsku, a zatim i širu ekonomsku krizu, praćenu rastom inflacije širom sveta. Nakon perioda poskupljenja, cene nekretnina su tokom prošle godine počele postepeno da se stabilizuju. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, ukupna vrednost tržišta u poslednjem kvartalu prošle godine dostigla je 2,4 milijarde evra, što je najviši nivo od kada se vodi Registar cena nepokretnosti.
U Nišu je u poslednjoj deceniji primetan intenzivniji rast stanogradnje, uz učešće domaćih i stranih investitora. Ipak, kao ograničavajući faktor sve više se izdvaja nedostatak adekvatno infrastrukturno opremljenih lokacija za novu izgradnju.
Sandra Blažić iz jedne niške agencije za nekretnine ističe da su cene stanova u proteklih dvadesetak godina porasle za oko 170 odsto. Kako navodi, početkom 2000-ih kvadrat na Bulevaru mogao se naći za oko 700 evra, dok danas dostiže i do 2.000 evra.
Sličan trend beleži se i u Vršcu, gde je sve više gradilišta, a cena kvadrata u novogradnji trenutno iznosi oko 1.700 evra. Uroš Vasilevski iz lokalne agencije podseća da je pre pet do šest godina tržište bilo znatno mirnije, kada se kvadrat u novogradnji mogao kupiti za oko 1.000 evra. Danas je, kako kaže, potražnja za novim stanovima u porastu.
Beograd i dalje prednjači kao najskuplje i najaktivnije tržište u zemlji, uz velike razlike u cenama između centralnih opština, novogradnje i periferije. U pojedinim delovima grada kvadrat se kreće od oko 2.000 pa do preko 5.000 evra, dok u luksuznim projektima dostiže i do 10.000 evra. Investitori navode da cene formiraju potražnja, ekonomska kretanja, ali i aktuelne globalne krize.
Investitor Uroš Đaković ocenjuje da je povećana tražnja posledica nesigurnosti na tržištu, zbog koje se građani češće odlučuju da kapital ulože u nekretnine. On dodaje da su troškovi gradnje porasli, što može dovesti do daljeg rasta cena, naročito ako se kriza produbi.
Stručnjaci upozoravaju da bi rast cena nafte, kao i poskupljenje građevinskih materijala poput čelika i betona, uz veće troškove transporta, mogli dodatno da podignu cenu izgradnje, posebno u segmentu novogradnje. U takvim okolnostima investitori deo troškova prenose na kupce, što se direktno odražava na konačne cene stanova.
Miloš Mitić iz jedne agencije za nekretnine navodi da rast inflacije prati i povećanje kamatnih stopa, uključujući euribor i referentne kamate u Srbiji. To, kako objašnjava, može negativno uticati na potražnju, koja trenutno čini oko 20 odsto tržišta. Dugoročno, nastavak globalnih tenzija mogao bi da dodatno podigne kamate i smanji interesovanje kupaca.
Ipak, uprkos visokim cenama, tržište beleži snažnu aktivnost. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, poslednji kvartal prošle godine bio je najuspešniji do sada, kako po broju zaključenih ugovora, tako i po njihovoj ukupnoj vrednosti. U tom periodu sklopljeno je više od 37.000 kupoprodajnih ugovora, čime je premašen i nivo iz istog perioda 2022. godine.
