Novo istraživanje ukazuje da bi poremećaji u nivou neurotransmitera mogli imati ključnu ulogu u nastanku tinitusa – stanja koje se manifestuje kao uporno zujanje, pištanje ili brujanje u ušima, prenosi RTS.
Iako se ovaj poremećaj najčešće povezuje sa oštećenjem sluha ili izloženošću buci, naučnici sve više ukazuju da uzrok može biti dublje – u načinu na koji mozak obrađuje zvučne signale. Posebna pažnja usmerena je na serotonin, neurotransmiter poznat po ulozi u regulaciji raspoloženja, koji bi mogao uticati i na intenzitet tinitusa.
Prema studiji sprovedenoj u SAD i Kini na miševima, pojačana signalizacija serotonina u određenim moždanim strukturama dovodi do ponašanja povezanog sa ovim poremećajem.
„Sumnjali smo da serotonin ima veze sa tinitusom, ali nismo zaista razumeli kako. Sada smo, koristeći ponašanje miševe, pronašli određeno moždano kolo koje uključuje serotonin i koje ide direktno u slušni sistem – i otkrili smo da može izazvati efekte slične tinitusu“, rekao je neuronaučnik Ženg-Ćuan Tang sa Univerziteta Anhui u Kini.
Tinitus se opisuje kao „fantomski“ zvuk koji čuje samo osoba koja pati od ovog stanja, a može se manifestovati kao visokofrekventno zujanje, šištanje ili pulsiranje. Iako su neki uzroci poznati, poput gubitka sluha ili nakupljanja cerumena, u mnogim slučajevima problem je neurološke prirode.
Veliki broj pacijenata sa tinitusom istovremeno se suočava i sa anksioznošću i depresijom, zbog čega se često primenjuju lekovi iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI). Međutim, nova saznanja ukazuju da povećana aktivnost serotonina može imati i neželjene efekte na slušni sistem.
Eksperimenti su pokazali da aktivacija serotoninskih neurona povećava aktivnost u slušnim centrima mozga i izaziva ponašanje kod miševa koje ukazuje na prisustvo tinitusa.
„Kada stimulišete ove serotonergijske neurone, možemo videti da to stimuliše aktivnost u slušnom regionu mozga. Takođe smo videli da se životinje tada ponašaju kao da pate od tinitusa. Drugim rečima, to proizvodi simptome koje bismo očekivali da se dožive kao tinitus kod ljudi“, rekao je neurolog Lorens Trasel sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregona.
Dalji eksperimenti pokazali su da smanjenje aktivnosti ovog moždanog kola dovodi do ublažavanja simptoma, što dodatno potvrđuje njegovu ulogu u nastanku tinitusa.
Naučnici ističu da bi ova otkrića mogla otvoriti put ka razvoju preciznijih terapija, koje bi ciljano delovale na određene delove mozga.
„Naša studija ukazuje na delikatnu ravnotežu. Možda je moguće razviti lekove specifične za ćelije ili regione mozga koji usmeravaju povišenje serotonina u nekim regionima mozga, ali ne i u drugima. Na taj način, možda je moguće odvojiti korisne i važne efekte antidepresiva od potencijalno štetnih efekata na sluh“, dodao je dr Trasel.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
