Stanovnici Irana suočavaju se sa jednom od najdužih internet blokada u svetu, koja traje više od dva meseca. U takvim uslovima, pojedinci i neformalne mreže pokušavaju da obezbede pristup globalnoj mreži putem satelitskih uređaja, uprkos ozbiljnim rizicima.
Sahand, čije je ime iz bezbednosnih razloga promenjeno, rekao je za BBC da učestvuje u mreži koja ilegalno šalje satelitske internet terminale u Iran.
„Čak i ako jedna osoba više uspe da pristupi internetu, mislim da je to onda uspelo i da je vredelo“, kaže on.
On je naglasio da strahuje za bezbednost svoje porodice i kontakata u Iranu.
„Kad bi me identifikovao iranski režim, mogli bi da nateraju one sa kojima sam u kontaktu u Iranu da plate veliku cenu“, dodaje.
DIGITALNI MRak I BLOKADA INTERNETA
Internet blokada uvedena je nakon vazdušnih napada koje su SAD i Izrael pokrenuli 28. februara. Pre toga, Iran je već imao ograničenja tokom protesta, kada je, prema podacima organizacije HRANA, ubijeno više od 6.500 demonstranata, a oko 53.000 uhapšeno.
Vlasti tvrde da su restrikcije uvedene iz bezbednosnih razloga, kako bi se sprečili sajber-napadi i nadzor.
STARLINK KAO KLJUČ ZAOBILAŽENJA CENZURE
Jedan od načina za pristup internetu predstavljaju Starlink terminali kompanije Spejs Iks Ilona Maska. Ovi uređaji omogućavaju korisnicima da zaobiđu državnu mrežu i direktno se povežu sa satelitima.
Sahand navodi da njegova mreža „krijumčari preko granice“ ove uređaje kroz „veoma složenu operaciju“, bez otkrivanja detalja.
„Mi aktivno tražimo druge načine da ih prokrijumčarimo još više“, kaže on, dodajući da je od januara poslao desetine uređaja.
Procene organizacije Vitnes govore da se u Iranu već nalazi najmanje 50.000 ovih terminala.
VISOKE KAZNE I HAPŠENJA
Korišćenje Starlink uređaja u Iranu je ilegalno i može se kazniti zatvorom do dve godine, dok za distribuciju većih količina kazna može iznositi i do deset godina.
Državni mediji izveštavaju o više hapšenja povezanih sa posedovanjem i prodajom ovih uređaja, uključujući i strane državljane.
Prema podacima jedne organizacije za digitalna prava, najmanje 100 ljudi je uhapšeno zbog posedovanja terminala.
INFORMACIONI VAKUUM I BORBA ZA ISTINU
Iran ima dugogodišnju praksu kontrole informacija, uz ograničavanje pristupa globalnim platformama poput Instagrama, Telegrama i Jutjuba. Tokom blokada, samo mali broj zvaničnika ima pun pristup internetu.
Ipak, uprkos ograničenjima, informacije o događajima u zemlji i dalje pronalaze put do javnosti.
„Ljudima je potreban internet da bi mogli da podele ono što se dešava na terenu“, kaže Sahand.
„Mi verujemo da bi ovi terminali trebalo da su u rukama onih kojima su stvarno potrebni da bi doveli do promene.“
EKONOMSKE POSLEDICE I GLOBALNI TREND
Blokada interneta ima i ozbiljne ekonomske posledice. Prema procenama iranskih vlasti, svaki dan bez interneta košta privredu oko 35 miliona dolara.
Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da internet blokade postaju sve češće širom sveta.
„Blokade komunikacije su očigledna kršenja ljudskih prava i nikada ne mogu biti opravdane“, rekla je Marva Fatafta iz organizacije Access Now.
Prema toj organizaciji, tokom 2025. godine zabeleženo je 313 internet blokada u 52 zemlje, što je rekordan broj.
„TO JE BORBA“
Sahand naglašava da su svi koji učestvuju u ovoj mreži svesni rizika.
„Iranski režim je pokazao da tokom blokade on može da ubije“, kaže on.
„Od izuzetne je važnosti za Irance da mogu da predstave realnu sliku situacije na terenu.“
Dodaje da je za njega i druge to više od tehnologije.
„To je borba… osećamo da moramo da pomognemo.“
