Pad američkog dolara od oko 10 odsto u odnosu na glavne svetske valute od povratka predsednika Donalda Trampa u Belu kuću dodatno je podstakao zabrinutost zbog rasta troškova života u SAD.
Ekonomista Tomas Sevidž iz Američkog instituta za ekonomska istraživanja ocenjuje da slabljenje valute ima direktne posledice po kupovnu moć građana.
„To je neka vrsta skrivenog poreza. Ono što ćete moći da kupite za svoj dolar biće sve manje“, rekao je Sevidž.
Indeks dolara, koji prati njegovu vrednost u odnosu na druge valute, zabeležio je najizraženiji pad u poslednjih više od pola veka tokom prve polovine 2025. godine. Iako se pad kasnije stabilizovao, dolar je i dalje znatno slabiji nego na početku Trampovog mandata.
Slabija valuta može pozitivno uticati na izvoz i profit multinacionalnih kompanija, ali istovremeno povećava cenu uvozne robe i opterećuje domaće potrošače i preduzeća koja zavise od uvoza.
Sam Tramp je u više navrata isticao da slabiji dolar može biti koristan za američku ekonomiju.
„Zarađujete mnogo više novca sa slabijim dolarom“, rekao je ranije, naglašavajući prednosti za industriju.
Slične efekte beleže i velike kompanije koje posluju globalno, dok manja preduzeća, posebno ona usmerena na domaće tržište, trpe veće troškove.
Lovac na jastoge Trevis Madeira navodi da se suočava sa skupljim uvozom:
„Izvoznici će imati prednost kada je u pitanju slabljenje dolara“, kaže Madeira, dodajući da sada plaća više za mamce i uvoz kanadskih jastoga.
Direktor kompanije Gentell, Dejvid Navacio, ističe da je pad dolara dodatno pogoršao poslovne uslove.
„Pre godinu dana, ništa od ovoga nije bilo zabrinjavajuće. A to sada šteti potrošaču“, rekao je on.
Pad dolara posebno je vidljiv prilikom putovanja u inostranstvo, gde je američka valuta oslabila i do 16 odsto u odnosu na meksički pezos, kao i u odnosu na evro i druge valute.
Ekonomisti procenjuju da se samo manji deo pada valute direktno prenosi na cene za potrošače, ali upozoravaju da u kombinaciji sa drugim faktorima – poput rasta cena goriva i poremećaja na tržištu – ukupni efekat postaje značajan.
Profesor sa Harvarda Kenet Rogof smatra da pad dolara nije iznenađenje.
„Mnoge politike koje Tramp sprovodi neka su vrsta raka za dolar“, rekao je, ali je dodao da bi valuta oslabila bez obzira na vlast.
„Dolar je bio u rastućem trendu 15 godina… mogao bi pasti za 15 odsto u narednih pet ili šest godina“, ocenjuje Rogof.
Takav razvoj događaja, prema njegovim rečima, znači da bi cene robe za američke potrošače mogle nastaviti da rastu, posebno uz dodatni pritisak rata u Iranu i poskupljenja energenata.
