Nova studija upozorava na ozbiljne izazove sa kojima se Evropa suočava u razvoju veštačke inteligencije, pre svega zbog ograničenih kapaciteta električne mreže i rastuće potrošnje energije u podatkovnim centrima.
Kako prenosi Euronews, izveštaj evropskog think tanka Interface ukazuje da bi bez hitnih reformi evropske ambicije u oblasti veštačke inteligencije mogle dovesti do neiskorišćenih i skupih investicija koje dodatno opterećuju energetski sistem.
Podatkovni centri, koji omogućavaju funkcionisanje savremenih AI sistema, troše ogromne količine električne energije. Dok prosečno domaćinstvo u Evropi godišnje potroši oko 3.600 kilovatsati, jedan AI centar može dnevno trošiti energiju ekvivalentnu potrošnji desetina hiljada domaćinstava. U izveštaju se navodi da je snaga najnaprednijih AI sistema porasla sa oko 13 megavata u 2019. na čak 280 do 300 megavata u 2025. godini.
Autori upozoravaju da evropska elektroenergetska mreža nije projektovana za takva opterećenja, te da priključenje velikih postrojenja koja zahtevaju stotine megavata može izazvati dodatne troškove i zagušenja u sistemu.
Poseban problem predstavljaju duge liste čekanja za priključenje na mrežu. U najvećim evropskim centrima za podatkovne centre, poput Frankfurta, Londona, Amsterdama, Pariza i Dablina, rokovi za priključenje iznose između sedam i deset godina, dok u pojedinim slučajevima dostižu i 13 godina. Pojedine države već su uvele ograničenja za nove projekte, pa je u Dablinu praktično uveden moratorijum do 2028. godine, dok su u Nemačkoj i Holandiji nova priključenja dodatno ograničena.
Izveštaj takođe navodi da je za obuku modela ChatGPT-4 potrošeno oko 46 gigavatsati električne energije, što je dovoljno da grad poput Brisela ima struju više od četiri dana.
Istovremeno, rast potrošnje energije u ovom sektoru očekuje se i u narednim godinama. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da će se globalna potrošnja podatkovnih centara više nego udvostručiti do 2030. godine, prvenstveno zbog razvoja veštačke inteligencije.
Visoki troškovi energije i ograničenja u infrastrukturi već utiču na investicione planove, pa su pojedine tehnološke kompanije odložile projekte u Evropi.
Stručnjaci ističu da je neophodno bolje uskladiti razvoj AI infrastrukture sa energetskim planiranjem, kao i da se nove investicije povežu sa dostupnošću obnovljivih izvora energije. U suprotnom, upozoravaju, dalji razvoj veštačke inteligencije mogao bi biti značajno usporen.
