VAŠINGTON/TEHERAN – Nakon 108 dana intenzivnog rata, Sjedinjene Američke Države i Iran objavili su da su postigli preliminarni sporazum kojim bi trebalo da bude okončan sukob koji je uzdrmao Bliski istok, izazvao poremećaje na globalnom tržištu energenata i odneo hiljade života.
Sporazum, u čijem je posredovanju ključnu ulogu imao Pakistan, trebalo bi da bude formalizovan memorandumom o razumevanju koji će u petak biti potpisan u Ženevi.
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da dogovor predviđa ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za međunarodni pomorski saobraćaj bez posebnih taksi, kao i ukidanje američke pomorske blokade Irana. Istovremeno, pregovori o nuklearnom programu Irana, sankcijama i zamrznutoj imovini biće nastavljeni tokom narednih 60 dana.
Iranski zvaničnici navode da sporazum podrazumeva i trenutni prekid neprijateljstava na više frontova, uključujući Liban, iako Izrael tvrdi da će njegove snage ostati raspoređene u južnim delovima te zemlje.
Početak rata
Sukob je započeo između 28. februara i 2. marta, kada su SAD i Izrael izveli gotovo 900 koordinisanih vazdušnih udara širom Irana za manje od 12 časova.
Na meti su bili državni objekti, vojne baze, raketna infrastruktura i sistemi protivvazdušne odbrane.
Tokom prvog talasa napada poginuo je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei, zajedno sa desetinama visokih vojnih i političkih zvaničnika.
Iran je odgovorio raketnim i napadima dronovima na izraelske ciljeve i američke baze širom regiona.
U napadima je pogođena i osnovna škola za devojčice u gradu Minab, gde je poginulo oko 168 osoba.
Zatvaranje Ormuskog moreuza
Prvog marta Iran je proglasio zatvaranje Ormuskog moreuza za međunarodni pomorski saobraćaj.
Pre rata je kroz ovaj prolaz svakodnevno prolazilo oko 25 odsto svetskog pomorskog izvoza nafte i 20 odsto svetske trgovine tečnim prirodnim gasom.
Odluka je izazvala energetski šok na svetskom tržištu, nagli rast cena nafte i prekide vazdušnog saobraćaja širom Bliskog istoka.
Istog dana šest američkih vojnika poginulo je u napadu iranskih dronova na američku bazu u Kuvajtu, što su bili prvi američki vojni gubici u ratu.
Otvaranje libanskog fronta
Sukob se ubrzo proširio na Liban.
Hezbolah je počeo raketne napade na Izrael, nakon čega je izraelska vojska izvela vazdušne udare na više lokacija u Libanu, uključujući i Bejrut.
Dana 3. marta izraelska vojska zvanično je pokrenula kopnenu operaciju na jugu Libana.
Novi iranski vođa
Devetog marta Iran je za novog vrhovnog vođu imenovao Moždabu Hamneija, sina ubijenog Alija Hamneija.
Tokom marta nastavljena su intenzivna bombardovanja iranskih vojnih, energetskih i komandnih objekata.
Stotine škola, bolnica i drugih civilnih objekata pretrpele su velika oštećenja.
Iran je odgovorio serijom raketnih udara na zemlje Persijskog zaliva u kojima se nalaze američki vojni objekti.
Napadi na naftna postrojenja izazvali su pojavu takozvane „crne kiše“ u Teheranu i drugim gradovima, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost zbog zdravstvenih i ekoloških posledica.
U rat ulaze Huti
Jemenski Huti zvanično su se uključili u sukob krajem marta, obnovivši balističke raketne napade na Izrael.
Obaranje američkog aviona
Trećeg aprila iranske snage oborile su američki avion F-15E iznad jugozapadnog Irana.
Usledila je velika operacija spasavanja američke posade, tokom koje su SAD izgubile još nekoliko letelica.
Trampova pretnja i prvo primirje
Sedmog aprila, nekoliko sati pre isteka ultimatuma Iranu da ponovo otvori Ormuski moreuz, Donald Tramp objavio je poruku:
„Cela jedna civilizacija će večeras umreti i nikada više neće biti vraćena.“
Ubrzo nakon toga Pakistan je posredovao u postizanju dvonedeljnog primirja, tokom kojeg je Iran pristao da ponovo otvori Ormuski moreuz.
Primirje je zvanično stupilo na snagu 8. aprila, ali Izrael nije bio deo sporazuma i nastavio je operacije u Libanu.
Propali pregovori
Između 11. i 13. aprila održani su direktni pregovori američkih i iranskih zvaničnika u Islamabadu.
Američku delegaciju predvodio je potpredsednik Džej Di Vens.
Posle 21 sata razgovora pregovori su propali bez dogovora.
SAD su potom uvele pomorsku blokadu iranskih luka, dodatno pojačavajući pritisak na Teheran.
Nova primirja i diplomatski napori
Sedamnaestog aprila stupilo je na snagu primirje između Izraela i Libana, iako su borbe na jugu Libana nastavljene.
Tokom maja intenzivirani su diplomatski kontakti između SAD i Irana uz posredovanje Pakistana i Omana.
Pregovori su se fokusirali na nuklearni program, ukidanje sankcija i budućnost Ormuskog moreuza.
Novi talas sukoba
Trećeg juna došlo je do jednog od najtežih talasa međusobnih udara od početka rata.
Iran je raketama i dronovima gađao Kuvajt, pri čemu je jedna osoba poginula, a više od 60 ranjeno.
Šest dana kasnije Iran je oborio američki helikopter „Apač“ u blizini Ormuskog moreuza.
Američki odgovor usledio je gotovo odmah, uključujući napade na ciljeve u iranskoj provinciji Hormozgan.
Tokom tih udara pogođena su i dva rezervoara za pijaću vodu, zbog čega je više od 20.000 ljudi ostalo bez snabdevanja.
Dogovor o okončanju rata
Dana 14. juna Donald Tramp objavio je da su Vašington i Teheran postigli dogovor o okončanju rata.
Premijer Pakistana Šehbaz Šarif potom je potvrdio da su obe strane prihvatile „trenutni i trajni prekid vojnih operacija na svim frontovima, uključujući Liban“.
Sporazum predviđa period od 60 dana tokom kojeg će biti vođeni pregovori o trajnom rešavanju pitanja iranskog nuklearnog programa, međunarodnih sankcija i zamrznute iranske imovine.
Ukoliko pregovori budu uspešni, rat koji je trajao 108 dana mogao bi biti okončan trajnim mirovnim sporazumom, čime bi bila zatvorena jedna od najopasnijih kriza na Bliskom istoku u poslednjim decenijama.
