Evropski parlament usvojio rezolucije o BiH, Kosovu i Crnoj Gori: Podrška integracijama, ali i upozorenja zbog političkih kriza
Evropski parlament usvojio je godišnje rezolucije o Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori, u kojima je ocenio stanje u procesu evropskih integracija tri zemlje, uz poruke podrške, ali i upozorenja na političke i institucionalne izazove.
Kada je reč o Bosni i Hercegovini, poslanici Evropskog parlamenta naglasili su da svaka buduća tranzicija u vezi sa Kancelarijom visokog predstavnika (OHR) mora biti sprovedena uz puno poštovanje ustavnog poretka, suvereniteta i teritorijalnog integriteta države.
U rezoluciji se izražava žaljenje zbog ostavke visokog predstavnika Christiana Schmidta, uz ponovljenu podršku radu OHR-a i misiji EUFOR Altea. Evropski parlament je istovremeno osudio secesionističku retoriku, političke blokade, govor mržnje, negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, upozoravajući da takve pojave dodatno usporavaju evropski put Bosne i Hercegovine.
Poslanici su izrazili zabrinutost i zbog saradnje vlasti Republike Srpske sa ruskim zvaničnicima i subjektima pod međunarodnim sankcijama, kao i zbog stranog mešanja i kampanja dezinformisanja.
Kosovo: Izgubljena godina zbog političke krize
Evropski parlament ocenio je da je 2025. godina za Kosovo bila izgubljena zbog političke i institucionalne krize, dok je upozoreno da bi nastavak blokade mogao ugroziti i napredak tokom 2026. godine.
U rezoluciji se navodi da postoji rizik da Kosovo ostane bez dela sredstava iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan ukoliko ne ispuni neophodne uslove za njihovo korišćenje.
Poslanici su podržali evropsku perspektivu Kosova, ali su izrazili zabrinutost zbog političke polarizacije, institucionalnog zastoja i učestalih izbornih ciklusa koji, kako navode, usporavaju reformske procese.
Crna Gora najbliža članstvu u Evropskoj uniji
Za razliku od BiH i Kosova, Evropski parlament je u rezoluciji o Crnoj Gori ocenio da ta država ostaje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
U dokumentu se navodi da bi Crna Gora, ukoliko nastavi sadašnji tempo reformi i zadrži političku posvećenost evropskom putu, mogla da zaključi pristupne pregovore već do kraja 2026. godine.
Posebno je istaknuto da je Crna Gora ove sedmice zatvorila još dva pregovaračka poglavlja, čime je broj zatvorenih poglavlja povećan na 16 od ukupno 33.
Evropski parlament ocenjuje da Crna Gora trenutno predstavlja najozbiljnijeg kandidata za narednu članicu Evropske unije, dok se u narednom periodu očekuju i novi finansijski paketi podrške iz Brisela.
