Novi evropski Sistem ulaska i izlaska (EES), koji je od aprila ove godine u punoj primeni, doneo je značajne promene za građane zemalja koje nisu članice Evropske unije. Iako Evropska komisija ističe da sistem povećava bezbednost i efikasnost kontrole granica, brojni putnici iz regiona žale se na višesatna čekanja, tehničke probleme i komplikovane procedure.
Građani Srbije, Crne Gore i drugih zemalja Zapadnog Balkana koji su poslednjih meseci putovali u države šengenskog prostora opisuju iskustva sa dugim redovima i dodatnim proverama na graničnim prelazima i aerodromima.
Pojedini putnici navode da su, osim standardne kontrole dokumenata, odgovarali i na pitanja o prethodnim putovanjima, razlozima poseta određenim državama, pa čak i o nedostatku pojedinih pečata u pasošu.
Novi sistem podrazumeva elektronsko evidentiranje ulazaka i izlazaka iz šengenskog prostora, pri čemu se prikupljaju biometrijski podaci, uključujući fotografiju lica i otiske prstiju. Na taj način zamenjeno je dosadašnje ručno pečatiranje pasoša.
Od početka primene sistema na društvenim mrežama pojavile su se brojne objave putnika koji tvrde da su zbog dugih procedura propustili letove ili čekali satima na graničnim prelazima.
Posebno opterećenje zabeleženo je na aerodromima. Tokom uskršnjih praznika čak oko 600 putnika propustilo je letove na aerodromu u Briselu zbog gužvi nastalih nakon uvođenja EES sistema.
Slični problemi prijavljeni su i na drumskim graničnim prelazima, gde je za biometrijsku registraciju često potrebno dodatno vreme, naročito tokom pojačanog turističkog saobraćaja.
Nadležne evropske institucije priznaju da su početne poteškoće očekivane, ali ističu da je cilj sistema jačanje bezbednosti spoljnjih granica Evropske unije, sprečavanje zloupotreba identiteta i efikasnije otkrivanje osoba koje prekorače dozvoljeni boravak.
Kako bi se tokom letnje sezone smanjile gužve, pojedine države poput Hrvatske i Grčke najavile su fleksibilniji pristup na najopterećenijim prelazima. U određenim situacijama biće moguće privremeno odlaganje uzimanja biometrijskih podataka kako bi se ubrzao protok putnika.
Evropska komisija navodi da je od početka primene sistema registrovano gotovo 80 miliona ulazaka i izlazaka iz šengenskog prostora, više od 35.000 odbijenih ulazaka i skoro 900 osoba označenih kao potencijalna bezbednosna pretnja.
Iako evropske institucije smatraju da sistem već daje rezultate, putnici očekuju da modernizacija infrastrukture, uvođenje elektronskih kapija i dodatnih kioska za registraciju u narednom periodu značajno smanje vreme čekanja na granicama.
