Podatak da u Nemačkoj raste broj mladih koji niti rade, niti se školuju, ponovo je otvorio pitanje koje se ne tiče samo jedne od najrazvijenijih evropskih ekonomija. Ako se sa sličnim problemom suočava zemlja koja godinama privlači radnu snagu iz čitave Evrope, nameće se pitanje – šta onda može da očekuje Srbija?
U Nemačkoj je tokom 2025. godine oko 10 odsto mladih između 20 i 24 godine bilo van zaposlenja, obrazovanja i stručnog osposobljavanja. Posebno zabrinjava trend rasta: 2022. godine njihov udeo iznosio je 8,8 odsto, godinu ranije 9,5 odsto, a sada je dostigao 10 odsto.
Međutim, pogled na Srbiju pokazuje da razloga za ovo pitanje već ima.
Prema poslednjim podacima za 2025. godinu, 13 odsto mladih u Srbiji između 15 i 24 godine nije bilo zaposleno, niti uključeno u obrazovanje ili obuku. Kada se posmatra šira grupa od 15 do 29 godina, procenat raste na 15,1 odsto.
Istovremeno, zaposlenost mladih od 15 do 24 godine iznosila je svega 24,2 odsto, dok je stopa njihove nezaposlenosti dostigla 23,4 odsto. Posebno je značajno što su se ovi pokazatelji tokom poslednje godine blago pogoršali – NEET stopa je porasla, zaposlenost mladih pala, a nezaposlenost porasla.
Zato pitanje možda više nije samo da li Srbiju očekuje nemački scenario, već da li se deo tog problema kod nas već dogodio, samo uz manje pažnje javnosti.
Razlozi zbog kojih mladi ostaju između škole i tržišta rada nisu jednostavni. Nedostatak odgovarajućih radnih mesta, nesklad između obrazovanja i potreba poslodavaca, teško osamostaljivanje, ali i odlazak velikog broja mladih u inostranstvo godinama predstavljaju izazov za Srbiju.
Paradoks je očigledan: dok poslodavci sve češće govore da teško pronalaze radnike, značajan deo mladih istovremeno ostaje izvan zaposlenja i obrazovanja.
Nemačka danas upozorava na rast broja mladih koji ostaju „između“ škole i posla. Srbija bi, međutim, možda trebalo da se zapita nešto drugo – koliko mladih još možemo izgubiti iz obrazovanja i sa tržišta rada pre nego što ovaj problem postane mnogo teže rešiv?
