BEOGRAD – Predloženim izmenama Zakona o BIA predviđeno je da direktor te agencije odlučuje rešenjem o zasnivanju radnog odnosa pripadnika BIA, ali to ne znači da je promenjena procedura za prijem novih radnika, niti u BIA neko može da bude zaposlen bez prethodne bezbednosne provere, izjavio je danas predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Igor Bečić.
Povodom polemike koje su izazvale odredbe koje se odnose na zapošljavanje u BIA i ovlašćenja direktora, kao i primedbi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića na rešenja kojima se uređuju bezbednosne provere i način određivanja tajnosti podataka i navode da izmene zakona sadrže rešenja suprotna Ustavu, Bečić je za Tanjug rekao da je istu bezbednosnu proveru prošao i Šabić i dobio sertifikat za prustup tajnim podacima označenim kao državna tajna.
“Nekorektno je i licemerno od Šabića koji je po toj istoj proceduri kao i ja prošao bezbednosnu proveru i dobio sertifikat za pristup tajnim podacima stepena državna tajna i time se hvalio, da sada kaže da mu je ta ista procedura neodgavarajuća za kandidata koji konkuriše za rad u BIA”, kaže Bečić.
Bečić navodi da se predloženim izmenama utvrduje da direktor BIA odlučuje rešenjem o zasnivanju radnog odnosa, čime je zapravo definisan samo pravni akt kojim se zasniva radni odnos i pripadnik BIA raspoređuje na odgovarajuće radno mesto.
“To ne znaci da je promenjena procedura za prijem novih radnika, niti da novi pripadnik može da bude zaposlen bez prethodne bezbednosne provere i ako ne ispunjava druge predviđene uslove. Ovom odredom samo se definiše pravni akt”, objašjava Bečić.
Naveo je da odredba o neobaveznosti konkursa za zapošljavanje u BIA ne znači i ukidanje konkursa, nego da se Agenciji, zbog specificnosti poslova, ostavlja i ovakva mogućnost, kako bi zaštitila bezbednosno osetljive podatke o upražnjenim radnim mestima i profilima potrebnih kadrova.
Bečić kaže da se predloženim izmenama i dopunama Zakona o BIA po pitanju postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika Agencije samo vrši uskladivanje sa usvojenim novim Zakonom o policiji, koji je već stupio na snagu i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, čija primena, za državne organe koji posebnim zakonom ureduju plate i druga primanja, predviđena od 1. januara 2018. godine.
“Naime, prema odredbama važećeg Zakona o BIA propisano je da se na prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa, na pripadnike Agencije primenjuju propisi koji važe za radnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a koji su propisani važećim Zakonom o policiji”, rekao je Bečić
Međutim, ističe, novi Zakon o policiji doneo je i novi način uredenja u ovoj oblasti kada je reč o pravima, dužnosti i odgovornosti po osnovu rada, a posebno u delu koji se odnosi na zasnivanje radnog odnosa, sistem podele radnih mesta državnih službenika, merila za raspored radnih mesta policijskih službenika, karijerno napredovanje policijskih službenika, premeštaj, zvanja, ocenjivanje, plate i koeficijenti, te se samim tim pojavila potreba da se donesu i izmene i dopune Zakona o BIA.
“Treba imati u vidu da specifičnost BIA proističe iz zakonskih odredaba kojima su utvrđeni zadaci, poslovi i ovlašćenja BIA, te je neophodno izmenama i dopunama Zakona o BIA, očuvati organizacionu strukturu, specifičnost radnog statusa i položaj pripadnika Agencije, u cilju efikasnog, pravilnog i zakonitog funkcionisanja i rada u okviru jedinstvenog sistema Agencije”, zaključio je Bečić.
Izmene i dopune Zakona o BIA upućene su u skupštinsku proceduru 29. avgusta, a jedna od novina je da će ubuduće akt o sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donositi direktor uz prethodnu saglasnost Vlade Srbije.
U predlogu izmena tog zakona navodi se da za popunjavanje radnih mesta u Agenciji nije obavezan konkurs, a da o zasnivanju radnog odnosa rešenjem odlučuje direktor.
Predlaženo je da se izmene i dopune Zakona o BIA donesu po hitnom postupku, s obzirom da bi, kako se ističe, u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Srbije, što bi, dodaje se, moglo da ima štetne posledice po građane.