VAŠINGTON – Crnogorski predsednik Milo Ðukanović izjavio je da Srbija i Crna Gora trenutno u odnosima prolaze kroz etapu u kojoj su se pojavili neki kritični tonovi iz jednog dela političke i medijske javnosti Beograda prema Crnoj Gori.
“Ja to povezujem sa ovom fazom rešavanja pitanja odnosa Srbije i Kosova. Čini mi se da u očekivanju nekog rešenja kojem je ipak temeljni smer dat onim što se dogodilo 1999. godine, dakle u očekivanju tog epiloga čini mi se da jedan deo javnosti Srbije želi da kompenzuje tu nepovoljnost, nekom svojom naglašenom brigom prema pravima Srba u regionu”, rekao je Ðukanović za Glas Amerike.
Na pitanje gde vidi rešenje odnosa Srbije i Kosova i da li je ideja o promeni granica isključena ili je i dalje na stolu, Ðukanović kaže da se pre svega zalaže za nastavak dijaloga i deblokadu procesa koja traje već nekoliko meseci i naveo da se o tome razgovaralo na sastanku u Berlinu.
“Naše viđenje je bilo – hajde da se što brže vratimo za sto i da sada ne utvrđujemo odgovornost za zastoj koji je nastupio. Hajde da se dogovorimo o nekom moratorijumu na te razlike i da kažemo koliko nam vremena treba da u vremenu moratorijuma dođemo do rešenja kroz dijalog, a onda će sasvim sigurno i ova pitanja koja su nas udaljila od stola biti irelevantna. Ne bih rekao da su zatvorena vrata za tu ideju (razgraničenja)”, rekao je Ðukanović.
On je kazao da snažno podržava da lideri Beograda i Prištine nastave dijalog, navodeći da razgovara i sa jednima i sa drugima i da veruje u njihovu dobronamernost.
“Verujem da je tu moguće doći i do međunarodnog konsenzusa i to smatram jako važnim zbog još jednog razloga. Ako finalno rešenje bude ipak na kraju podrazumevalo nešto što će značiti korekciju onog Banditerovog modela, gde bi se razgraničenje na prostoru eks Jugoslavije dogodilo striktno po administrativnim granicama, onda će to tražiti ozbiljne garancije. I te garancije će zaista morati da budu moćno međunarodne. Da ne bi smo ušli u opasnost lančanih posledica”, ocenio je crnogorski predsednik.
Govoreći o Evropskoj uniji i tome da li ona može da povuče region napred, Ðukanović kaže da to može i mora, jer je pre svega zajednički interes da Evropa globalno bude prestižna.
“Evropska unija je lokomotiva evropskog kontinenta. I ta lokomotiva je kao svaka lokomotiva odgovorna za kretanje i stabilnost svakog, uključujući i poslednji vagon. Ako je Zapadni Balkan danas poslednji vagon evropskog kontinenta, onda se podrazumeva da je EU ta koja će dati konkretniji doprinos da Zapadni Balkan što brže savlada taj jaz istorijskog zaostajanja i da uhvati logični, prirodni priključak sa savremenom Evropom”, rekao je Ðukanović.
Komentarišući izjavu predsednika privremenih kosovskih institucija Hašima Tačija da su podele unutar EU i između evropskih država i SAD povećale rizik od etničkih sukoba na Balkanu, Ðukanović kaže da se danas čini da se dobar deo problema u regionu indukuje nekim problemima koji se generišu sa globalne scene, bilo da je riječ o evropskoj ili šire.
“Nažalost, Balkan je i u ovoj prilici poprište odmeravanja snaga, i za rešavanje nekih pitanja koja nemaju ni geografske ni političke veze sa Balkanom. Ipak, ne vidim da u ovom trenutku, na prostoru Zapadnog Balkana postoji potencijal nekih ratnih sukoba ili izazivanja neke ozbiljnije nestabilnosti”, rekao je predsednik Crne Gore.
Tanjug
