BEOGRAD – Javne konsultacije o kripto-imovinskim pravima, po zajedničkom pozivu Komisije za hartije od vrednosti i Vlade Srbije su okončane, a predloge su davali predstavnici domaće IT industrije, potencijalni učesnici budućeg tržišta kripto-valuta, kao i advokati, piše mesečnik “Biznis i finansije”.
Najveći problem u regulisanju kriptovaluta je, kako se navodi, što one u mnogome poseduju osobine klasičnih finansijskih instrumenata, a zasnovane su na blokčejn tehnologiji koja isključuje učešće tradicionalnih učesnika u transakcionom lancu, kao što su poslovne banke.
Te karakteristika nove tehnologije u javnosti se doživljava kao njena najveća prednost i potencijal, ali ujedno i kao ogroman rizik od prevara, posebno u ovoj, ranoj fazi razvoja blokčejna. Kada su kripto-valute u pitanju, te prevare se najčešće odnose na obećanje sigurnog povraćaja ulaganja za investitore, kao i na zloupotrebu spekulativne prirode ovakvog vida trgovanja.
Iz tih razloga je Komsija za hartije od vrednosti nedavno izdala upozorenje za potencijalne ulagače u takve transakcije.
“Kripto-valute su svesno dizajnirane tako da ne potpadaju pod definiciju finansijskih instrumenata i da se na taj način izbegne mogućnost da ih regulišu tradicionalni finansijski regulatori. Njihova cena je jako volatilna, često nije sasvim jasno ni kako se formira, a pritom se njima trguje na pojedinim platformama koje ne podležu bilo kakvoj proveri”, upozorila je direktorka sektora za medjunarodnu saradnju i razvoj u Komisiji za HoV Bojana Tomić Brkušanin.
Prema njenim rečima, popularni tokeni se u velikom broju slučajeva razmenjuju kao nadoknada za usluge “obećavajućih” startap kompanija, odnosno ulagači ih kupuju sa verom da će jednog dana višestruko zaraditi na njihovoj prodaji. To u mnogome podseća na trgovanje akcijama, za koje postoji regulisano berzansko tržište, dok u slučaju trgovine različitim i stalno novim kripto-valutama postoji opasnost da li će se za njih uopšte formirati tržište, pa je i rizik da se ne izadje iz prvobitnog ulaganja mnogo veći.
“Osobe koje trguju kripto-valutama nemaju uvek dovoljno znanja ni za trgovinu klasičnim finansijskim instrumentima, a kamoli onima za koje se ponekad ne zna ni ko ih je, kada, niti gde izdao. Zato je jako bitno da potencijalni ulagači ; pravovremeno budu upozoreni na eventualne rizike”, istakao je Dušan Romčević, inspektor koji se bavi prevarama u Komsiji za HoV, i predstavlja Srbiju u mreži za kreiranje globalnog regulatornog okvira za tretiranje blokčejn tehnologije pri IOSCO, Medjunarodnoj organizaciji komisija za hartije od vrednosti.
Mada oko regulacije kriptovaluta postoje brojne dileme i u najrazvijenijim državama, položaj Srbije u ovom trenutku, prema oceni sagovornika “Biznisa i finansija”, može imati i prednosti u odnosu na neke, manje razvijene članice Evropske unije.
Naime, regulativu na nivou EU diktiraju ekonomski najmoćnije zemlje, sa percepcijom da trgovina kripto-valutama i dalje predstavlja marginalnu pojavu koja ne može ugroziti stabilnost njihovih veoma razvijenih i likvidnih finansijskih tržišta.
“Srbija, osim što u tom pogledu trenutno ima veći manevraski prostor za prilagodjavanje propisa sopstvenim mogućnostima, u prilici je i da njihovim kreiranjem dodatno postakne razvoj male ali jake i profitabilne IT industrije, koja već pruža mnoge usluge u oblasti blokčejn tehnologije”, istakla je Tomić Brkušanin i dodala da domaće startap kompanije, ma koliko bile inovativne, imaju znatnih poteškoća u pronalaženju odgovarajućih izvora finansiranja, pa i na tom polju postoji potreba za regulacijom.
Regulativom se, kako piše “Biznis i finansije”, moraju uspostaviti uslovi koji će investitorima pružiti pravnu sigurnost, a time biti podsticajni za inovativne startapove koji zdravo posluju. To bi podrazumevalo objavljivanje proverenih finansijskih podataka i izveštaja investitorima, kako bi se uklonile sve moguće nedoumice, i obezbedio kredibilitet izdavaoca kripto-valuta.
Prema postojećem predlogu, izdavalac koji želi da prikupi sredstva kroz emitovanje sopstvenih tokena, morao bi prethodno da objavi odgovarajući “white paper”, slično prospektu kod hartija od vrednosti, u kome bi bili prikazani svi finansijski pokazatelji njegovog poslovanja i zamišljenog proizvoda, i kojim bi odgovarao za verodostojnost svojih namera.
“Finansijski startapovi sada uglavnom objavljuju prospekte koji najviše liče na marketinški materijal, sa prenaglašenim optimizmom u ishod svojih ciljeva, isticanjem prednosti a izostavljanjem rizika, kao i sa prikazivanjem samo onih finansijskih pokazatelja koji njima odgovaraju. Standardizacijom ‘white papera’ bi se takva praksa izbegla, a pravila igre bi bila ista za sve”, kazala je Tomić Brkušanin.
Neki predstavnici srpske IT industrije tokom konsultacija o kripto-imovinskim pravima insistirali su na još strožijim zahtevima. Sva izneta mišljenja i informacije biće objedinjene i na osnovu njih doneti zaključci koje će Komisija za HoV objaviti kao “policy paper”.
To neće biti zakonski obavezujući dokument, objasnio je Dušan Romčević, ali će pružati osnov državnim organima za donošenje odgovarajućeg zakona, kao i propisa kojima će biti precizirano kako će biti oporezovani i računovodstveno tretirani finansijski startapovi. Dodatno, trebalo bi da budu regulisani i posrednici koji pružaju usluge u vezi sa novonastalim instrumentima, kao i njihovo sekundarno trgovanje.
