NOVI SAD – Dostava rešenja za naknadu za odvodnjavanje fizičkim licima za 2019. godinu počinje sledeće nedelje, saopštilo je danas Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine i upozorilo da bi, bez održavanja kanalske mreže i hidrotehničkih objekata, Vojvodina ponovo postala močvara.”Naknada se od ove godine obračunava u skladu s novim Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je stupio na snagu u decembru prošle godine. Novi zakon menja način obračuna naknade za odvodnjavanje, a kao osnov se, umesto katastarskog prihoda, uzimaju klasa i kultura zemljišta. Te podatke Vode Vojvodine preuzimaju iz Republickog geodetskog zavoda, što je poslednji put učinjeno 24. juna”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da se naknada za odvodnjavanje od ove godine plaća kvartalno, kao i porez na imovinu.

“Obveznici će na računima dobiti tri uplatnice. Prva obuhvata prva dva kvartala, a rok za uplatu je 15 dana od dana prijema rešenja. Drugu uplatnicu treba platiti do 15. avgusta, a treću do 15. novembra”, precizira se u saopštenju.

Vode Vojvodine su još navele da se naplaćena sredstva evidentiraju u Budžetskom fondu za vode AP Vojvodine, strogo su namenska i koriste se za finansiranje radova u vodoprivredi.

“Kanali za odvodnjavanje moraju redovno da se izmuljavaju, tarupiraju i čiste od biljne vegetacije, a crpne stanice moraju uvek da budu spremne i remontovane. Ipak, ovi radovi ne podrazumevaju obavezu Voda Vojvodine da direktno odvode vode sa poljoprivrednih površina. Evakuacija viškova vode do najbližeg kanala zakonska je obaveza samih korisnika, a za odvodjenje viškova vode iz naseljenih mesta zadužena su lokalna komunalna preduzeća”, piše u saopštenju.

Objašnjava se da su Vode Vojvodine u obavezi da kanale van naseljenih mesta održavaju funkcionalnim, odnosno sve dok mogu da prime vodu sa okolnog zemljišta.

Kojom brzinom će se voda povući iz atara u velikoj meri zavisi od kvaliteta zemljišta, ali i od načina obrade poljoprivrednih površina. Adekvatne agrotehničke mere poput šlicovanja, dubokog oranja ili razbijanja ‘plužnog djona’ znatno će pospešiti povlačenje vode sa oranica”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da u sisteme za odvodnjavanje mora da se ulaže konstantno, jer naknade za odvodnjavanje, koje u proseku iznose oko 1.200 dinara po hektaru na godišnjem nivou, pokrivaju samo 32 odsto od potrebnih sredstava.

“Dakle, Vojvodina bi ponovo bila močvara da nema kanalske mreže i rada hidrotehničkih objekata”, upozorava se u saopštenju.

Beta