NOVI PAZAR – Višegodišnja borba protiv ekstremizma i radikalizma, prisutna gotovo u celom svetu, ukazala je na veliki značaj prevencije i stvaranja referalnih mehanizama na lokalnom i nacionalnom nivou.
Referalni mehanizam je formalni ili neformalni proces saradnje profesionalaca iz različitih oblasti u cilju prepoznavanja, procene i pružanja pomoći osobama koje su u riziku ili koje pokazuju znakove da su podložni za učešće u aktima nasilnog ekstremizma ili su na putu ka nasilnom ekstremizmu.
Zadatak im je da zaustave proces radikalizacije u ranoj fazi, a samo shvatanje njihove uloge opisano je detaljno u Vodiču za jugoistočnu Evropu, koji je aprila ove godine objavila Organizacija za sigurnost i saradnju u Evropi(OSCE).
Naši sagovornici na ovu temu kažu da je krajnji rezultat ovog procesa povratak, odnosno ponovno integrisanje i uključivanje ovih osoba u zajednicu.
Predsednik Saveta za bezbednost Novog Pazara Hajrudin Hajrović pojašnjava da je suština referalnog mehanizma da se referentni ljudi koji predstavljaju referentne institucije okupe, sagledaju problem u lokalnoj zajednici i predlože organima koji imaju moć da na brojne načine preventivno deluju na suzbijanju ekstremizma, radikalizma i svih drugih društveno negativnih pojava ili ponašanja.
“Referalni mehanizam podrazumeva uvezivanje i umrežavanje organizacija civilnog društva, dakle građana, sa predstavnicima institucija, a kod nas konkretno to je sa Savetom za bezbednost, koji okuplja 17 relevantnih i kompetentnih predstavnika lokalnih institucija i državnih organa. Mi zajedno detektujemo problem i predlažemo Skupštini grada rešenja, koja potencijalno mogu dati dobar rezultat. Znači, odgovor na sve bezbednosne probleme treba da bude integrisan na nivou lokalne samouprave, pa i dalje prema državnim organima, jer zajedno sa organizacijama civilnog društva u integrisanom sistemu možemo dati adekvatan odgovor. Mi se trudimo da na taj način sagledavamo problem i da delujemo preventivno po njemu”, rekao je Hajrović.
On smatra da Novi Pazar nije posebno ugrožen od ekstremizma i radikalizma, već da ima prosečne uslove za život, slične ostalim gradovima u Srbiji ina Balkanu.
“Savet je pre tri godine usvojio Strategiju bezbednog grada Novog Pazara, u kojoj su ekstremizam i radikalzam prepoznati kao potencijalni problemi, ali nam nisu top prioriteti. Bezbednosni prioriteti su nam sigurnost lične imovine, bezbedan saobraćaj, jer instrastruktura nije pratila razvoj grada i ostali niz problema. Dakle, mi realizujemo naš Akcioni plan, koji prati Strategiju, a ove bezbednosne probleme analiziramo i kroz različite projekte pokušavamo da ih uvrstimo u naše redovne aktivnosti”, rekao je Hajrović.
On tvrdi da je razgovor lek protiv nasilja i neadekvatnih odgovora, jer se kroz dobru komunikaciju stvara pozitivna atmosfera.
Profesorica na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu Svetlana Stanarević pojašnjava da referalni mehanizam u opštem smislu podrazumeva vrstu preporuke ili smernice za delovanje u odnosu na neki problem koji je evidentiran u zajednici ili društvu.
“Referalni mehanizam za prevenciju i borbu protiv radikalizma i nasilnog ekstremizma, predstavlja celovit okvir za institucionalno delovanje i unapređenje saradnje različitih društvenih aktera u jednoj zajednici (državne institucije i službe, organi lokalne samouprave, verske zajednice, obrazovne institucije, nevladine organizacije, mediji i drugi), na bazi postojećih mandata i odgovornosti. Svrha povezivanja i saradnje ovih aktera je preventivni, proaktivni rad na sprečavanju i otklanjanju rizika od radikalizacije i pružanje pomoći i podrške deci i mladima, kada su izloženi ovom riziku. Osim toga, svrha je i reaktivni i interventni rad na ranom prepoznavanju moguće povezanosti s ekstremizmom i radikalizmom, samim tim, efikasno reagovanje pre nego što dođe do eventualnog krivičnog dela”, rekla je Stanarevićeva.
Ona ističe da su krajnji rezultati pokretanja referalnog mehanizma poštovanje ljudskih prava dece i mladih, koji su pod rizikom od radikalizacije i ekstremizma i efikasan način pružanja usluga unutar svake institucije i organizacije, kao i omogućavanje referisanja ka adekvatnim pružaocima usluga i sinhronizovanje napora za unapređenje lokalnih politika i procedura u odnosu na širok spektar bezbednosnih rizika i pretnji u zajednici.
“Referalni mehanizam olakšava koordinaciju i omogućava strateški i sveobuhvatan pristup institucija, organizacija i drugih aktera mladima pod rizikom ili povezanim s ekstremizmom i radikalizmom. Krajnji rezultat je i uključivanje individualizacije plana podrške koji je zasnovan na identifikovanim potrebama i raspoloživim resursima, omogućavanje prikupljanja mišljenja o efikasnosti i svrsishodnosti dostupnih programa i usluga i konačno, mogućnost da se na osnovu sakupljenih mišljenja zagovaraju promene javnih politika u ovoj oblasti u interesu ukupne zajednice”, kaže Stanarevićeva.
Ipak, za programskog koordinatora Akademske inicijative “Forum 10” Fahrudina Kladničanina ključno pitanje kod uspostavljanja referalnog mehanizma je kapacitet institucija koje čine deo njega.
“Nije poenta uspostaviti nešto samo na papiru i reći da postoji, već je potrebno sagledati mnogo širu sliku, realne potrebe i neophodne životne resurse, koji treba da omoguće normalno obrazovanje, život, okruženje, jednom rečju standard. Ako su obrazovne ustanove, odnosno škole prepoznate kao važan deo referalnog mehanizma, a mi živimo u zajednici gde deca pohađaju nastavu u tri smene, od kojih prva počinje u sedam sati ujutru, odeljenja broje i po 40 učenika. U takvim uslovima mi treba da očekujemo od prosvetnih radnika maksimalnu posvećnost, pa i u pogledu onoga što referalni mehanizam prepoznaje kao ključno kada je u pitanju prevencija potencijalnog ekstremnog ponašanja. Problem je u sistemu koji ne funkcioniše i ne možemo očekivati bilo kakve promene, toga treba da budemo svesni, dok je priča o referalnom mehanizmu samo donatorska I ništa više od toga.“ rekao je Kladničanin.
Sličnog mišljenja je i izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović, koji ukazuje da se često velika pažnja posvećuje strukturnim elementima referalnog mehanizma, kako je on ustrojen, a da se malo pažnje poklanja njihovoj suštini, odnosno šta to jedan mehanizam čini uspešnim.
“Uspešan referalni mehanizam čine zapravo ljudi, koji su obučeni da postupaju sa slučajevima rane radikalizacije, ukoliko govorimo o ekstremizmu, ali i same institucije koje su uključene, šta one imaju ili nemaju da ponude pre svih mladim ljudima koji su na putu ili u velikom riziku od radikalizacije. Svi referalni mehanizmi koji su uspostavljeni i koji se smatraju uspešnim oslanjali su se na prethodna iskustva rada u prevenciji pre svega kriminala među mladima i išli su sistemom pokušaja. Dakle, referalni mehanizam može da bude dobrodošao, ali ne završava se sve njegovim uspostavljanjem nego je potrebno pratiti kako će on funkcionisati u praksi i prilagođavati ga i menjati u skladu sa potrebama”, rekao je Petrović.
Kao primere je dao slučajeve u Velikoj Britaniji, gde je referalni mehanizam viđen kao lov na veštice, jer je instrument bio u službi policije, a da su u Francuskoj radili kopiranje tog mehanizma, koji je dao još katastrofalnije rezultate.
“Međutim, u Danskoj je referalni mehanizam pokazao veoma dobre rezultate, a kada ih pogledate strukturno u sve tri zemlje oni su slični, gotovo identični. U svakom tom mehanizmu je značajna uloga policije i službi bezbednosti, ali opet ljudi koji rade tu i model društva su potpuno drugačiji u Britaniji, Francuskoj ili Danskoj. Jednostavno, Danska ima jaku socijalnu komponentu i njihove socijalne službe već dugi niz godina rade na prevenciji različitih nasilnih ponašanja i devijacija kod mladih ljudi i njihov pristup u rešavanju problema je potpuno drugačiji od onog u Velikoj Britaniji. Tako i sami policijaci imaju kulturu prevencije i ne smatra se ništa loše ukoliko razgovarate sa policajcem, niko u društvu neće smatrati da ste vi doušnik”, priča Petrović.
On je skeptičan da na Balkanu referalni mehanizam može da funkcioniše kao u Danskoj, jer je većina ljudi svesna da državne instutucije veoma loše funkcionišu, odnosno da građani imaju veoma nisko poverenje u njih, ali je ukazao i na problem normalizacije ekstremizma.
“Sudeći prema nekim istraživanjima kapaciteti naših institucija su na veoma niskom nivou, što ne znači da ne mogu da se izgrade. Dakle, suština referalnog mehanizma je šta društvo može da ponudi jednoj frustriranoj individui. To je sa jedne strane, a sa druge strane imamo problem normalizacije ekstremizma, jer ne možete vi da se borite protiv jedne vrste ekstremizma, a da drugi ekstremizam podstičete. Na primer, svim građanima je poznato da vlast ima svoje desničarske organizacije, koje koriste za različite svrhe, pre svega za zastrašivanje neistomišljenika kao instrument vlasti. Dakle, u takvim uslovima kada se podstiču različita ekstremistička ponašanja, kada su i narativi na nacionalnom nivou dosta zapaljivi, gde se ljudi dele na prijatelje i neprijatelje, teško je govoriti o uspešnosti uspostavljanja tog nekog mehanizma na nacionalnom nivou koji će biti usmeren prevenciji ekstremizma”, rekao je Petrović.
Na naše pitanje šta nam je dalje činiti on kaže da je odgovor uvek u društvu, pre svega u društvenim institucijama, a da smo svi mi svedoci njihovog namernog urušavanja.
“Ukoliko je u Novom Pazaru ili nekim drugim lokalnim sredinama taj institucionalni okvir drugačiji, odnosno ukoliko ljudi imaju više poverenja u institucije, onda je veća verovatnoća da taj mehanizam može da uspe i da zaživi. Odgovor je, u svakom slučaju, u ravnopravnom tretmanu svih eksremizama, a ne da jednu vrstu ponašanja tolerišete, a da drugo da smatrate problematičnim, u tom slučaju ćete izazvati kontraefekat i recipročnu radikalizaciju u kojoj jedan ekstremizam osnažuje rast drugog tražeći izgovor u svom bujanju. Na nacionalnom nivou u svakom slučaju mediji bi trebali da imaju mnogo odgovorniju ulogu u rešavanju i prevenciji tog problema i na način na koji izveštavaju o tim temama i da ne posežu za jednostranim crno- belim pogledima na svet, a svedoci smo da glavni mediji sa najvećim tiražom i gledanošću upravo imaju takve navike”, ističe Petrović.
U Bosni i Hercegovini na uspostavljanju referalnog mehanizma već neko vreme radi Međunarodna organizacija za migracije (IOM) iz koje kažu da je to proces koji zahteva ličnu, profesionalnu motivaciju i poverenje između uključenih aktera, te da može uključivati izradu relevantnih dokumenta koji određuju obim i principe njihove međusobne saradnje.
“Prvi korak u radu na uspostavljanju referalnog mehanizma ove vrste usmeren je na osnaživanje institucionalnih kapaciteta na lokalnom nivou. IOM se u svome radu isključivo fokusira na primarnu i sekundarnu prevenciju, te na sve oblike radikalizacije i nasilnog ekstremizma. Cilj IOM-a je da predstavi komparativne pristupe kada je u pitanju uspostavljanje referalnog mehanizma (primjeri iz zemalja EU), te da lokalnoj zajednici ponudi stručna znanja iz oblasti prevencije nasilnog ekstremizma i radikalizacije kroz angažman domaćih i međunarodnih eksperta, uzimajući u obzir lokalni kontekst”, rekla nam je portparolka ove organizacije Edita Selimbegović.
Ona ističe da se do sada pokazalo nezaobilaznim uključivanje nadležnih osoba iz škole, lokalnih centara za socijalni rad, centara za mentalno zdravlje, verskih zajednica.
“Važna je i nezaobilazna uloga i sigurnosnih agencija i lokalne policije, međutim, njihova uloga u fazi primarne i sekundarne prevencije je ograničena obzirom da se radi o fazi kada nije došlo do činjenja krivičnog dela ili prekršaja. Dalje, saradnja između lokalnih institucija i nevladinog sektora kroz usmerene projekte i programe u zajednici, kako bi se ispunili ciljevi primarne prevencije dodatno osnažuje kolektivnu otpornost zajednice i čini integralni dio referalnog mehanizma”, rekla je Selimbegovićeva.
Ona dodaje da je krajnji cilj rada na uspostavljanju referalnog mehanizma spremnost relevantnih aktera u zajednici (vladinih i nevladinih) da u najranijoj fazi prepoznaju i procene osobe u riziku i ispoljavanje radikalnih stavova i ponašanja koja mogu voditi ka nasilnom ekstremizmu, te da na koordiniran način pruže kvalitetnu uslugu kako bi se osoba ponovo integrisala u zajednicu.
Amela Bajrović
Tekst je deo istraživačkog rada u okviru projekta „Odgovor zajednice – aspekti razumevanja, suzbijanja i prevencije nasilnog ekstremizma i radikalizacije“, koji realizuje Akademska inicijativa „Forum 10“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
