BEOGRAD – Analizom sumnjivih transakcija koje su uglavnom prijavile banke u 2019. u Srbiji se ponavljaju iste tipologije pranja novca kao i prethodnih godina, objavljeno je u najnovijem Izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca za prošlu godinu, objavila je Nova ekonomija.
Jedan od glavnih načina je izdavanje fiktivnih faktura ka inostranstvu iza kojih ne stoji kretanje robe. Ili, firma organizator u inostranstvu usmerava novac na srpsku firmu, obično po osnovu usluga, koji se odmah, istog dana transferiše, takodje po osnovu fakturisanih usluga na račun ostalih firmi koje su često locirane u of-šor (offshore) zonama.
U ovakvim slučajevima teško se prepoznaje prava delatnost firme organizatora i pretpostavlja se da im je prava svrha prikrivanje i raslojavanje “prljavog novca” ili aktivnosti poreskih prevara (PDV – u sistemu EU).
Kako je navela Nova ekonomija, drugi uobičajeni način je izvlačenje novca sa računa pravnog lica preko preduzetnika. Fizičko lice otvara preduzetničku radnju, a u cilju izvlačenja novca sa računa pravnog lica koje je pod njegovom upravljačkom kontrolom.
Uprava ukazuje i na pranje novca preko fizičkih lica investitora. Fizičko lice ubacuje novac nepoznatog porekla u izgradnju stambenih jedinica koje imaju regulisanu gradjevinsku dokumentaciju za izgradnju.
Medjutim, veća sumnja u pranje novca postoji u investiranjima u stambeno poslovne objekate koja nemaju gradjevinsku dozvolu. U takvim slučajevima obično nema nadzora u postupku izgradnje. Nakon izgradnje radi se legalizacija objekata (stanova) koji su predmet prodaje (najčešće u gotovini).
U pranje para su uključeni i otkupljivači sekundarnih sirovina. Reč je o simulovanim pravnim poslovima: novac se bez jasne ekonomske opravdanosti transferiše izmedju većeg broja medjusobno povezanih pravnih lica. Na kraju se sredstva transferišu sa računa pravnih lica na račune fizičkih lica, a po osnovu otkupa sekundarnih sirovina. Lice sredstva odmah po prispeću podiže sa računa.
Beta
