BEOGRAD – Pandemijom su najviše pogođena deca, odnosno mladi – deca jer svet doživljavaju vrlo duboko, bez obzira što o tome ne moraju da pričaju, mladi jer su promenIli način života, a za to nisu spremni, ocenjuje psihološke reakcije na sve ono što je korona unela u naše živote, psihijatar Tija Despotović
Koronom i promenama koje je ona unela u sve sfere života, pogođeni su svi kaže Despotović, ali ističe ove dve grupe kao specifične, jer se deca kako kaže, najlakše i prilagođavaju novonastaloj situaciji – ugledaju se na roditelje, učitelje, a mladi jer ne mogu da uvide da je način na koji se sada vodi život bitan.
Njima je najbitnije da budu sa svojim društvom, pa došlo je i do pojave međugeneracijskog sukoba koji se resava na ovaj ili onaj način.
“Sve se uskomešalo i međuljudski odnosi su dosta narušeni”, navodi ona i objašnjava da je strah osnovna reakcija koja se razvila u pandemiji i da je sada strah prisutan u većoj meri nego na početku pandemije, jer kako kaže, ljudi su sada daleko upoznatiji sa ovom bolešću i njenim posledicama.
Skreće pažnju da su kod ljudi reakcije zbog ove situacije dosta burne -pokazuju ljutnju, svađu, agresivnost što je, kaže, najviše povezano sa osećanjima straha i krivice koju nije lako prepoznati ni kod sebe, a kamoli je izraziti na način koji je prihvatljiv, a ne optuživački.
“Treba da mislimo i brinemo o pandemiji, to je prirodno, ali briga nije uvek korisna, kao što brinemo i za sve druge aspekte života. Važno je razumeti da strah ne mora da bude toliko štetan, ali ako nismo u konaktu sa njim on može da nas potpuno preplavi i usmeri naše ponašanje”, ističe Despotović
Kako je rekla, postoje ekstremi koji su ceo spoljašnji svet doživeli kao jednu veliku opasnost i ne izlaze iz svojih domova, što im otežava život i što nije dobro ni za njih ni za okolinu, dok postoje i oni koji nemaju ideju da se treba čuvati i voditi računa.
“Čovek može da se prilagodi na novu situaciju, ali samo ako misli o njoj i nalazi prava rešenja za sebe i ljude oko sebe”, ističe Despotović, ocenjujući da prava rešenja nisu savršena i ističe da je važno da čovek ima sposobnost da bude u kontaktu sam sa sobom, odnosno da prepozna ostrah, tugu i da može da nađe način da se izbori sa tim, da ne beži od toga.
“Lekovito je i važi za sve generacije” kaže.
Kako kaže, u praksi uviđa, da je kod onih ljudi koji imaju izražen stepen od straha sada pojačana anksioznost i depresivnost, dok ima ljudi koje muče i drugi problemi zbog kojih se obraćaju psihijatrima.
Despotović ističe da u potpunosti ne možemo da zaštitimo ni sebe ni druge, ali da postoji način na koji možemo da se ponašamo, a koji će nam pomoći, a to je da se zaštitimo od bolesti – nošenjem maski, smanjenjem broja kontakata…
“Bitna je ideja da pokažemo sposobnost da možemo i hoćemo da razmišljamo jedni o drugima, kao što drugi misle o nama”, zaključuje ona.
Indeksonline.rs
