Prema izveštaju – Globalni indeks terorizma 2020 – Srbija zemlja sa veoma niskim uticajem terorizma
BEOGRAD – Vest da Srbija, prema izveštaju – Globalni indeks terorizma 2020: Merenje uticaja terorizma, Instituta za ekonomiju i mir – spada u zemlju sa veoma niskim uticajem terorizma, Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost, Univerziteta u Beogradu, i poslanik Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, za Indexonline komentariše kao dobar odgovor države na migrantsku krizu.
Imajući u vidu da je Srbija unazad šest godina redovna i gotovo neizbežna ruta prolaska izbeglica na putu ka Zapadnoj Evropi, kao i da su do sada ovim prostorima prošle stotine hiljada ljudi iz zemalja Bliskog Istoka, odnosno onih u kojima je, prema istom izveštaju (Globalni indeks terorizma 2020), uticaj terorizma na najvišem nivou, činjenica da se do sada nije dogodio nijedan teroristički napad, govori, ili da izbeglice nisu predstavljale nikakvu bezbednosnu pretnju, ili je preventivni odgovor države bio sto posto efikasan.
Zoran Dragišić kaže da je kapacitet države Srbije u borbi protiv terorzima, odnosno antiterorističkom delovanju na zavidnom nivou.
– U Srbiji postoje tri agencije ili službe koje se bave sprečavanjem terorističkih napada, odnosno praćenjem takvih tendencija. Takođe, u okviru policije postoje specijalne jedinice, Žandarmerija je obučena za reakciju i sprečavanje terorizma… U odnosu na broj stanovnika, možemo slobodno reći da Srbija ima najrazvijeniji anteroristički sistem. Tu moramo pomenuti i terorističke pretnje koje su dolazile sa Kosova i Metohije, ali to je neko vreme koje je sada iza nas – smatra Zoran Dragišić.
Prema rečima našeg sagovornika, Srbija, kao migrantska ruta, dobija svake godine sve pohvale od strane Evropske unije kada je upravljanju migrantskom krizom reč.
– Srbija je pokazala da ume da se nosi sa tim. Terorizam može uticati na bezbednost ljudi, njihovu fizičku ugroženost, privredu, poslovnu klimu… Ali, ni u jednom tom segmentu, građani Srbije do sada nisu iskusili nikakve negativne posledice – kaže Dragišić.
Inače, prema izveštaju Globalni indeks terorizma 2020: Merenje uticaja terorizma, Instituta za ekonomiju i mir, osim Srbije u zemlje sa veoma niskim uticajem terorizma, spadaju i Bosna i Hercegovina, Mađarska, Crna Gora, Bugarska, Albanija i Severna Makedonija.
Prema tom istraživanju, među mesta sa najnižim uticajem terorizma su Hrvatska, Rumunija i Kosovo. Među zemljama Evrope, BiH je zabeleženila rekordan napredak u 2019. godini. Zemlje koje ostaju u vrhu sa veoma visokim uticajem terorizma su Avganistan, Irak i Nigerije, a sa visokim uticajem su Sirija, Somalija, Jemen, Pakistan, Indija, Demokratska Republika Kongo, Filipini, Mali, Burkina Faso, Kamerun, Egipat, Mozambik, Libija, Centralnoafrička Republika, Turska, Kolumbija i Šrilanka.
Navodi se da su u 2019. četiri terorističke grupe bile odgovorne za većinu smrti u terorističkim napadima – Talibani, Boko Haram, ISIS i Al Šabab i dodaje se da su te grupe bile odgovorne za 7.578 smrti, odnosno 55 odsto žrtava terorističkih napada.
Komentarišući skok koji je Bosna i Hercegovina napravila u smislu bezbenosti kada je reč o terorističkim napadima reč, u odnosnu na 2019. godinu, Zoran Dragišić kaže da je tu reč o dobroj reakciji te države na povratnike.
– Poput Srbije koja je prva donela zakone za povratnike sa ratišta u Siriji, pre svega, i Bosna i Hercegovina je reagovala pravovremeno, tako da ovaj skok ne čudi. Morao bih da istaknem i dobru reakciju Republike Srpske u tom smislu, koja se dobro organizovala i uspela da se izbori na dobar način sa migranstkom krizom – zaključuje Zoran Dragišić.
Podsetimo, prema tvrdnjama Komeserijata za izbeglice i migracije, procenjuje se da je u periodu 2015-2016. godine kroz Srbiju prošlo više od milion migranata. Što se tiče perioda od 2017. godine do sada, Komesarijat za izbeglice i migracije poseduje sledeće podatke o broju migranata koji su boravili u prihvatnim i azilnim centrima kojima upravlja Komesarijat: 2017 – 24.251, 2018 – 22.790, 2019 – 34.862, 2020 – 63.408, 2021 (do 29.06.2021.) – 28.402
Radoslav Stanojević
Tekst je nastao u okviru projekta “Ugrožavajuće bezbednosne pretnje i izazovi: savremeni terorizam, nasilni ekstremizam i borva protiv radikalizacije mladih” koji realizuje Akademska inicijativa “Forum 10”. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
