BEOGRAD – Javni dug Srbije na kraju novembra prošle godine iznosio je 38,34 milijarde evra, pokazuju najnoviji podaci Uprave za dug Ministarstva finansija. Najveći deo obaveza odnosio se na evroobveznice, koje su u tom periodu predstavljale glavni izvor zaduživanja države.
Među poveriocima, na prvom mestu nalaze se kupci evroobveznica, kojima je Srbija dugovala ukupno 10,31 milijardu evra. Slede investitori u dugoročne dinarske hartije od vrednosti sa potraživanjima od 7,27 milijardi evra, dok je dug poslovnim bankama po osnovu kredita iznosio 4,41 milijardu evra.
Na četvrtom mestu liste poverilaca nalazi se kineska Eksport-Import banka, kojoj je Srbija dugovala 2,80 milijardi evra. Dug prema stranim vladama po osnovu kredita iznosio je 2,69 milijardi evra, dok su obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu dostigle 2,30 milijardi evra.
Podaci Ministarstva finansija ukazuju i na izraženu dominaciju stranih valuta u strukturi javnog duga. Na kraju novembra 2025. godine, učešće duga u stranoj valuti iznosilo je 77,1 odsto.
Najveći deo tog iznosa bio je nominovan u evrima, koji su činili 58,4 odsto ukupnog javnog duga. Dug u američkim dolarima učestvovao je sa 12,4 odsto, dok su posebna prava vučenja (SDR) činila 6,0 odsto.
Preostalih 22,9 odsto javnog duga odnosilo se na obaveze u domaćoj valuti, odnosno dinarima, što predstavlja nešto više od petine ukupnog zaduženja države.
Indeksonline.rs
