Politička kriza na Kosovo produbljuje se kako se približava krajnji rok za izbor predsednika, a dogovor između ključnih političkih aktera i dalje nije na vidiku. Razgovori između vladajućeg Pokret Samoopredeljenje i opozicionog Demokratski savez Kosova završeni su bez konkretnih rezultata, dok je Demokratska partija Kosova poručila da smatra da je njen angažman u ovom procesu okončan.
Premijer Albin Kurti naveo je da opozicija nije prihvatila nijednu od ponuđenih opcija za politički dogovor, uključujući i raspodelu funkcija u potencijalnoj zajedničkoj vladi. Sa druge strane, lider DSK-a Ljumir Abdidžiku istakao je da njegova stranka ne može da prihvati model u kojem bi jedna politička opcija imala kontrolu nad tri ključne institucije – vladom, skupštinom i predsedništvom.
Dodatne tenzije izazvala je i reakcija lidera DPK-a Bedrija Hamze, koji je ponudu vlasti ocenio kao neozbiljnu, naglašavajući da njegova stranka podržava izbor konsenzualnog predsednika, ali bez političkih uslovljavanja i bez učešća u vlasti. Upravo nedostatak kompromisa između političkih aktera pokazuje se kao ključna prepreka u ovom procesu.
Situaciju dodatno komplikuje ustavni okvir, prema kojem predsednik mora biti izabran najkasnije do 28. aprila. Ukoliko do tada ne bude postignut dogovor u Skupštini, zemlja će automatski biti upućena na nove parlamentarne izbore. Za izbor predsednika potrebna je dvotrećinska većina u prva dva kruga, odnosno najmanje 61 glas u trećem, uz obavezno prisustvo najmanje 80 poslanika, što nijedna stranka pojedinačno ne može da obezbedi.
U međuvremenu, mandat dosadašnje predsednice Vjosa Osmani istekao je početkom aprila, a funkciju vršioca dužnosti trenutno obavlja predsednica skupštine Aljbulena Hadžiju. Prethodni pokušaji izbora predsednika propali su upravo zbog nedostatka kvoruma i političkog dogovora, što dodatno ukazuje na dubinu institucionalne blokade.
U takvim okolnostima, analitičari ocenjuju da vladajuća stranka ne pokazuje dovoljnu spremnost na kompromis, dok opozicija, iako ne želi nove izbore, istovremeno odbija da prihvati politički okvir koji predlaže vlast. Kako se rok približava, prostor za dogovor postaje sve uži, a mogućnost novih izbora sve izvesnija.
