Dok se Srbija „bori“ za svako dete, beogradska i novosadska deca u vrtiće idu besplatno. Za to vreme, roditelji u Novom Pazaru, gradu sa najmanjim platama u državi, plaćaju rekordnu cenu od 8.354 dinara. Da li je ovo kazna za natalitet ili vrhunac nesposobnosti gradske uprave?
Autor:Redakcija
Ako želite da vidite kako izgleda ekonomska i socijalna nepravda upakovana u administrativnu odluku, ne morate gledati dalje od najnovijeg cenovnika Predškolske ustanove „Mladost“. Dok se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom svakodnevno slušaju bajke o „demografskoj obnovi“ i brizi za porodicu, Novi Pazar je postao poligon za testiranje izdržljivosti roditeljskog džepa.
Poslednji po platama, prvi po nametima
Podaci su surovi i ne lažu. Novi Pazar je u 2025. i 2026. godini zvanično zakucan za dno liste po prosečnim neto zaradama u Srbiji. Dok je prosek u Beogradu premašio 130.000 dinara, a u Novom Sadu 125.000, Novopazarci preživljavaju sa 81.452 dinara.
Ipak, u svetu novopazarskih funkcionera, matematika funkcioniše obrnuto. Tamo gde je plata najmanja, vrtić mora biti najskuplji! U Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici cena za roditelje je nula dinara. U Somboru i Kruševcu je „povoljnih“ 3.800–3.900. A u Pazaru? U Pazaru je „REKORD“ – 8.354 dinara.
Pitanje za gradsku upravu: Po kojoj logici roditelj u Pazaru, koji zarađuje 50.000 dinara manje od onog u Beogradu, treba da plaća 8.000 dinara više za istu uslugu? Da li su naša deca „luksuznija“ ili su vaši apetiti za krpljenje budžetskih rupa preko leđa najmlađih postali nezasiti?
Novi Pazar je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti pozitivnim prirodnim priraštajem. Dok se ostatak države bori sa „belom kugom“, ovde se rađa budućnost. Ali, umesto da gradska uprava to prepozna kao najveći resurs i olakša roditeljima, oni tu činjenicu koriste kao siguran izvor prihoda.
Vi ne podstičete natalitet – vi ga oporezujete. Vi ne pomažete mladim bračnim parovima – vi ih terate u inostranstvo. Svako poskupljenje vrtića u gradu gde polovina stanovništva ima manje od 35 godina je direktan šamar demografskoj slici kojom se toliko ponosite u predizbornim govorima.
Gde ide naš novac?
Dok roditelji plaćaju „rekordne“ cene, slušamo izgovore o „rastu troškova poslovanja“.
Zanimljivo je da ti troškovi ne rastu u Surdulici ili Beogradu do te mere da vrtić prestane biti besplatan. Da li je problem u troškovima, ili u tome što je gradska kasa prazna zbog preobimne birokratije i promašenih investicija?
Podsećamo, dok Kraljevo ulaže milione u poljoprivredu i lokalni razvoj, Pazar troši na otplate kamata i administraciju.
Odluka o ceni od 8.354 dinara nije samo ekonomska greška; to je moralni bankrot jedne uprave koja je izgubila dodir sa realnošću u kojoj žive njeni građani. Roditelji nisu bankomati, a deca nisu stavka u budžetu za potkusurivanje.
Gospodo iz gradske uprave, ako Beograd može da obezbedi besplatne vrtiće sa svojim budžetom, vi ste dužni da bar uskladite cenu sa našim mizernim platama. U suprotnom, nemojte se čuditi kada vam „grad mladih“ postane grad praznih kolevki i punih autobusa za Nemačku.
