Obaveštajna organizacija Iranske revolucionarne garde (IRGC) saopštila je u nedelju da se američki predsednik Donald Tramp nalazi pred izborom između „nemoguće operacije“ i „lošeg sporazuma“ sa Teheranom.
Istovremeno, zabeležen je nagli porast kretanja američkih vojnih aviona ka Bliskom istoku, uz neuobičajeno prisustvo transportnih i aviona za dopunu goriva u vazduhu.
„Iranski ultimatum protiv blokade upućen Pentagonu, promena tona Kine, Rusije i Evrope prema Vašingtonu, Trampovo pasivno pismo Kongresu, prihvatanje iranskih pregovaračkih uslova – sve to ima samo jedno značenje: Tramp mora da bira između nemoguće operacije ili lošeg sporazuma sa Islamskom Republikom Iran“, navodi se u saopštenju IRGC-a objavljenom na platformi X.
Dodaje se i da je „prostor za odlučivanje Sjedinjenih Američkih Država značajno sužen“.
Pojačana aktivnost američkih vojnih aviona
Analiza podataka sa servisa Flightradar24 pokazuje neobičan porast američkih vojnih letova iz Evrope ka Bliskom istoku 2. maja, uglavnom transportnih i aviona za dopunu goriva.
Među uočenim letelicama bili su transportni avioni C-17A Globemaster III, koji mogu da prevezu oko 77 tona tereta i oko 100 ljudi, zatim Lockheed C-5M Super Galaxy sa kapacitetom od oko 127 tona, kao i Boeing KC-46 Pegasus tankeri za dopunu goriva u vazduhu.
Najmanje 12 transportnih aviona bilo je na putu ka regionu, a deo njih poleteo je iz Nemačke.
Takođe su primećena najmanje četiri aviona KC-135 Stratotanker u operacijama iznad Izraela i okolnih područja.
Izviđački avion za elektronsko izviđanje Boeing RC-135W Rivet Joint primećen je u blizini Bahreina, dok su neki avioni iz SAD poleteli bez jasno potvrđenih destinacija.
Sukob i primirje
Sjedinjene Američke Države i Izrael započeli su napade na Iran 28. februara, nakon čega je usledio odgovor Teherana, uključujući napade na saveznike SAD u Zalivu i zatvaranje Ormuskog moreuza.
Od 13. aprila, SAD sprovode pomorsku blokadu iranskog saobraćaja u tom strateškom području.
Primirje u trajanju od dve nedelje proglašeno je 8. aprila uz posredovanje Pakistana, a potom su održani direktni pregovori u Islamabadu 11. aprila, ali bez postizanja trajnog dogovora.
Predsednik SAD Donald Tramp kasnije je produžio primirje bez određenog roka, na zahtev Pakistana.
