BERLIN – Dok se nemačka privreda suočava sa usporavanjem rasta i brojnim ekonomskim izazovima, jedan sektor beleži procvat bez presedana – odbrambena i vazduhoplovna industrija.
Kako prenose Dojče vele (DW) i NIN, ovogodišnji Međunarodni sajam vazduhoplovstva i svemirske tehnologije (ILA) u Berlinu pokazao je koliko se tržište promenilo pod uticajem ratova, geopolitičkih tenzija i rastućih vojnih budžeta širom sveta.
Na sajmu je učestvovalo više od 750 izlagača iz 37 zemalja, što predstavlja rekordnu posećenost i značajan rast u odnosu na prethodne godine.
Dronovi postali zvezde sajma
Posebnu pažnju privukli su bespilotni sistemi i vojni dronovi, koji danas predstavljaju jedan od najbrže rastućih segmenata odbrambene industrije.
Među najzanimljivijim eksponatima bio je izviđački dron „Crni stršljen 4“, dovoljno mali da stane u kutijicu koju vojnik nosi oko vrata, ali sposoban da snima teren i detektuje izvore toplote.
Predstavljeni su i borbeni dronovi razvijeni na osnovu iskustava iz rata u Ukrajini, sposobni da nose teret i izvršavaju zadatke na udaljenosti većoj od 20 kilometara.
Sve veći značaj dobijaju i sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji, kao i takozvana „lutajuća municija“, odnosno jednokratni borbeni dronovi namenjeni preciznim napadima.
Civilne firme ulaze u vojni sektor
Prema navodima DW-a, povećanje nemačkog vojnog budžeta na oko 108 milijardi evra otvorilo je prostor za kompanije koje ranije nisu imale nikakve veze sa odbranom.
Tako je kompanija iz Hajdelberga, poznata po proizvodnji štamparskih mašina, pokrenula razvoj sistema za zaštitu od dronova.
Predstavnici firme navode da traže nove izvore prihoda zbog nestabilnosti na tradicionalnim tržištima, dok odbrambeni sektor vide kao prostor za dugoročan rast.
Rekordna ulaganja
Veliko interesovanje izazvala je i nova generacija protivvazdušnog sistema IRIS-T, koji koristi nemačka vojska, ali i brojne druge države.
Proizvođač sistema najavio je investicije vredne do 1,5 milijardi evra u nove pogone, proizvodne hale i opremu kako bi odgovorio na rastuću potražnju.
Rast uprkos krizi
Prema podacima nemačkog Ministarstva privrede, vazduhoplovna i svemirska industrija ostvarile su rast od 19 odsto tokom 2025. godine.
Broj zaposlenih dostigao je oko 130.000 radnika, što ovaj sektor čini jednim od retkih koji beleži snažan razvoj u vreme ekonomske neizvesnosti.
Nemački kancelar Fridrih Merc ocenio je da vazduhoplovna i svemirska industrija predstavljaju strateški važnu granu privrede i najavio nova ulaganja.
Savezna vlada planira da u narednim godinama izdvoji čak 35 milijardi evra za projekte povezane sa bezbednošću i odbranom u svemiru.
Budućnost civilnog vazduhoplovstva
Na sajmu je bilo reči i o razvoju klimatski neutralnih aviona na vodonik, koji bi u budućnosti mogli da lete bez emisija štetnih gasova i kondenzacionih tragova.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da za takve letelice još ne postoji potrebna infrastruktura, niti dovoljne količine zelenog vodonika.
Prema procenama industrije, prvi ozbiljniji koraci u tom pravcu mogli bi da budu ostvareni tek početkom ili sredinom naredne decenije.
Kako navode Dojče vele i NIN, ovogodišnji sajam u Berlinu pokazao je da se granice između civilne i vojne tehnologije sve više brišu, dok odbrambena industrija postaje jedan od ključnih pokretača razvoja evropske ekonomije.
