NEVIĐEN PRIMER SLOGE KOD NOVOG PAZARA: Efendija i iguman zajedno obnovili put do džamije i manastira.

U novopazarskom selu Lukocrevo, gde zajedno žive Srbi i Bošnjaci, svakodnevni razgovori retko počinju pitanjima o razlikama. Umesto toga, meštani govore o putu, koji vodi između džamije i manastira, kroz selo i živote ljudi koji ga svakodnevno prelaze.
Taj put, kažu, znači život.
Kada padne kiša, pretvara se u blato kroz koje je teško proći. Zimi postaje klizav i neprohodan, a leti pun prašine. Ipak, bez obzira na godišnje doba, on je jedina veza koja povezuje ljude, njihove kuće, njive, ali i ono što je možda najvažnije – njihovu svakodnevicu i veru da selo ima budućnost.
„Nije ovo samo put do džamije ili manastira. Ovo je put kojim idemo jedni drugima“, kaže jedan od meštana.
Upravo iz te potrebe, ne samo za boljim uslovima, već za dostojanstvenim životom – rodila se inicijativa koja danas nadilazi lokalni značaj. Efendija Džemil Destanović i iguman Gavrilo, svaki iz svoje verske zajednice, pokrenuli su zajednički napor da se ovaj put obnovi i učini prohodnim za sve.
Njihova saradnja nije nastala iz političkih kalkulacija, već iz svakodnevnog života i razumevanja potreba ljudi. U selu gde se praznici često dele, gde se komšije međusobno posećuju i pomažu, ova inicijativa bila je prirodan nastavak zajedničkog života.
„Ako možemo zajedno da živimo, možemo zajedno i da gradimo“, poručuje Fadil, meštanin Lukocreva.
Za mnoge, asfaltiranje puta možda deluje kao mala stvar. Ali u Lukocrevu to znači lakši odlazak dece u školu, sigurniji dolazak do lekara, jednostavniji transport robe i, možda najvažnije, razlog više da mladi ostanu.
Ova priča pokazuje da rešenja često ne dolaze odozgo, već iz zajednice. Kada ljudi prepoznaju zajednički cilj, razlike prestaju da budu prepreka. Naprotiv, postaju snaga.
Lukocrevo danas možda i dalje čeka konačno rešenje za svoj put, ali je već pokazalo nešto mnogo važnije – da zajedništvo živo i da je odraz Novog Pazara. I da put, kada se gradi zajedno, vodi mnogo dalje od jedne destinacije.
Značaj ove inicijative prepoznat je i na nivou grada. Na Svečanoj akademiji povodom Dana Grada Novog Pazara, posebna plaketa za humanost i dobročinstvo dodeljena je igumanu Gavrilu iz manastira Đurđevi Stupovi i efendiji Džemilu Destanoviću od strane gradonačelnika Nihata Biševca.
Ovo priznanje nije samo nagrada za jedan konkretan poduhvat, već i potvrda da zajednički rad, međusobno poštovanje i iskrena želja za boljim životom mogu biti primer celoj zajednici. U vremenu kada su podele često glasnije od razuma, Lukocrevo je pokazalo da postoje drugačiji putevi – oni koji spajaju ljude.