Rat u Ukrajini, koji traje već četvrtu godinu, sve češće izaziva sumnje i među ljudima koji su od početka podržavali politiku Kremlja. Kritike više ne dolaze samo od opozicionih krugova i zapadnih analitičara, već i od pojedinih vojnih komentatora, političkih stratega i stručnjaka bliskih ruskom državnom vrhu.
Jedan od najpoznatijih ruskih spoljnopolitičkih analitičara Vasilij Kašin ocenio je da je prvobitni cilj Moskve – promena vlasti u Kijevu i uklanjanje, kako ga naziva, „antiruskog režima“ – danas praktično nedostižan. Prema njegovim rečima, ostvarenje takvog cilja zahtevalo bi kontrolu nad gotovo celom teritorijom Ukrajine, što Rusija trenutno nije u stanju da izvede.
Slična upozorenja pojavila su se i u krugovima bliskim predsedničkoj administraciji. U pojedinim analizama navodi se da bi nastavak sukoba bez jasne strategije mogao da dovede do „Pirove pobede“, odnosno ishoda u kojem bi cena uspeha bila veća od same koristi.
Sve češće se čuju i upozorenja da rat iscrpljuje ruske ljudske, ekonomske i vojne resurse. Pojedini proratni vojni komentatori tvrde da na pojedinim delovima fronta postoji ozbiljan nedostatak ljudstva, dok se istovremeno povećavaju troškovi rata i pritisak na svakodnevni život građana.
Rusija je u sukob ušla sa očekivanjem brze vojne pobede i ostvarivanja dalekosežnih političkih ciljeva. Međutim, nekoliko godina kasnije Ukrajina je zadržala državnost, ojačala veze sa Zapadom, dok je NATO proširio svoje članstvo.
Posebnu pažnju izaziva situacija na Krimu, koji je godinama predstavljao simbol jednog od najvećih spoljnopolitičkih uspeha Vladimira Putina. Poslednjih meseci poluostrvo je sve češće meta ukrajinskih napada na vojne objekte, skladišta i logističke pravce, što dodatno komplikuje položaj ruskih snaga.
Prema ocenama analitičara, unutar Rusije danas postoje različiti pogledi na dalji tok rata – od zagovornika još odlučnije vojne akcije, preko pristalica pregovora, do onih koji smatraju da treba nastaviti sadašnjim kursom bez većih promena.
Iako Rusija i dalje raspolaže značajnim vojnim kapacitetima, sve glasnije rasprave unutar zemlje ukazuju da raste broj onih koji smatraju da su prvobitno postavljeni ciljevi rata danas znatno teže ostvarivi nego što se očekivalo 2022. godine.
