Javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 predstavlja istorijsku priliku za Srbiju i investiciju procenjenu na više od 2,63 milijarde evra, navodi se u analizi Instituta za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (IPESE).
Prema navodima analize, projekat bi mogao da predstavlja prelomnu tačku u energetskoj i ekonomskoj saradnji Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, uz mogućnost da zemlja postane jedno od najvažnijih energetskih čvorišta u regionu.
Zvanični podaci pokazuju da je procenjena vrednost investicije 2,63 milijarde evra, dok rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti finansijskih i inženjerskih kompanija ističe 25. juna.
Planirano je da reverzibilna hidroelektrana ima kapacitet od 2.400 megavati, uz dodatnih 400 megavati iz obnovljivih izvora energije, vetra i sunca. Time bi Đerdap 3 postao hibridni energetski kompleks i, prema planovima, najveća baterija u Evropi, sa očekivanim završetkom do 2038. godine.
Konkurs je raspisan na osnovu sporazuma koji su u Vašingtonu potpisali ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i američki podsekretar Jose Fernandez. Sporazum predviđa saradnju u oblastima energetske bezbednosti, strateških minerala, obnovljivih izvora energije i razvoja infrastrukture.
U analizi IPESE navodi se da je Đerdap 3 jedan od najvećih evropskih projekata za skladištenje energije i da njegova realizacija predstavlja nastavak saradnje dogovorene još tokom administracije bivšeg američkog predsednika Joe Biden, ali i projekat koji se uklapa u prioritete administracije Donald Trump.
„Đerdap 3 je megaprojekat kojim SAD, preko svog kapitala i tehnologije, preuzimaju inicijativu i ulaze u direktnu trku sa Pekingom i Moskvom“, navodi se u analizi.
Autori ocenjuju da bi projekat mogao da doprinese smanjenju energetske zavisnosti regiona od ruskih energenata, ali i da predstavlja odgovor na snažno prisustvo kineskih kompanija u infrastrukturnim projektima u Srbiji.
„Biranjem američkog partnera, Beograd pokazuje da želi da održi ravnotežu između velikih sila, a istovremeno šalje se poruka i Briselu. Iako se projekat savršeno uklapa u evropsku agendu dekarbonizacije, realizuje se – na američki način“, navodi IPESE.
Analiza ukazuje i na politički značaj projekta, ocenjujući da vlast u Srbiji kroz ovakve investicije nastoji da pokaže sposobnost realizacije najvećih energetskih poduhvata u poslednjih nekoliko decenija.
Kao primer sve intenzivnije saradnje sa američkim kompanijama navodi se i angažman kompanije Bechtel na izgradnji Moravskog koridora, kao i memorandum o saradnji na projektu brze saobraćajnice Kraljevo–Novi Pazar.
U završnom delu analize ocenjuje se da bi realizacija projekta Đerdap 3 mogla dodatno da unapredi odnose Beograda i Vašingtona.
„Ukoliko se ova šansa materijalizuje kroz realizaciju megaprojekata Đerdap 3, srpsko-američki odnosi mogli bi da dosegnu najvišu tačku u novijoj istoriji, pozicionirajući Srbiju kao nezaobilaznog energetskog i političkog partnera Bele kuće na Balkanu“, zaključuje se u analizi IPESE.
