Evropa se i danas suočava sa posledicama velikog talasa požara koji je tokom avgusta zahvatio brojne države. Iako je na pojedinim područjima kiša donela olakšanje i pomogla vatrogascima, opasnost još nije prošla, a neka žarišta i dalje predstavljaju ozbiljan problem.
Od početka godine na području Evropske unije izgorelo je više od 606.000 hektara, dok je registrovano više od 1.700 većih požara. Ovogodišnja površina zahvaćena vatrom znatno je veća od višegodišnjeg proseka za ovaj period.
Posebno teške posledice požari su prethodnih dana ostavili u Grčkoj, Hrvatskoj, Španiji, Portugalu, Francuskoj i Belgiji. U pojedinim područjima vatra je stigla do naseljenih mesta, zbog čega su hiljade stanovnika i turista morale da napuste svoje domove i smeštaje.
Jedna od najtežih situacija zabeležena je u Belgiji, gde je najveći požar u novijoj istoriji zemlje zahvatio oko 3.000 hektara prirodnog rezervata. Kiša je pomogla u gašenju, ali problem predstavlja tresetno zemljište, jer vatra može dugo da tinja ispod površine i ponovo se aktivira.
Velike posledice ostale su i u Grčkoj, gde su u požaru na ostrvu Salamina poginule dve osobe, dok je više stotina ljudi evakuisano. Hrvatska je takođe pretrpela jedan od najtežih požara ovog leta, sa velikim brojem evakuisanih i povređenih.
Ni Balkan nije pošteđen. Visoke temperature, dugotrajna suša i isušena vegetacija tokom ovog leta stvorili su izuzetno povoljne uslove za brzo širenje vatre. Požari su tokom avgusta pogađali Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Severnu Makedoniju.
Satelitski snimci objavljeni danas pokazuju razmere štete koju su požari ovog leta ostavili širom Balkana i Grčke.
Situacija se na pojedinim područjima postepeno smiruje, ali borba još nije završena. Vatrogasne službe nastavljaju da prate kritične lokacije zbog mogućnosti ponovnog aktiviranja požara, dok vremenski uslovi ostaju jedan od ključnih faktora za razvoj situacije narednih dana.
