Saudijska Arabija poslednjih godina sprovodi velike promene školskog programa, a među njima je i uklanjanje sadržaja koji su ocenjeni kao antisemitski ili izrazito neprijateljski prema Jevrejima.
U novijim izdanjima udžbenika više nema niza formulacija i odlomaka koji su ranije smatrani problematičnim, dok se veći prostor daje toleranciji, dijalogu i mirnom suživotu. Na prvi pogled, takav pravac mogao bi se posmatrati kao očekivan korak svakog obrazovnog sistema koji želi da iz učionica ukloni govor mržnje i generalizovanje čitavih naroda i verskih zajednica.
Ipak, promene otvaraju i drugo pitanje – gde prestaje borba protiv antisemitizma, a počinje ublažavanje kritike politike države Izrael?
U pojedinim udžbenicima promenjena je i terminologija koja se odnosi na Izrael, mada se izraelsko-palestinski sukob i dalje obrađuje kroz pitanje okupacije, a Izrael na određenim mapama nije označen kao država.
Upravo zbog toga reforma dobija širi značaj. Uklanjanje sadržaja koji šire mržnju prema Jevrejima teško može biti sporno, ali poistovećivanje takvih sadržaja sa političkom kritikom Izraela bilo bi sasvim drugo pitanje. Antisemitizam i kritika postupaka jedne države nisu isto, posebno u trenutku kada sudbina Palestinaca ostaje jedno od najosetljivijih pitanja Bliskog istoka.
Promene u saudijskim školama zato ne predstavljaju samo reformu udžbenika. One pokazuju i koliko obrazovanje može postati deo širih političkih promena – i koliko je važno da borba protiv mržnje ne dovede do brisanja istorijskog i političkog konteksta o kojem buduće generacije takođe imaju pravo da uče.
