Usamljenost i društvena izolacija među starijim ljudima sve više se prepoznaju kao ozbiljan javnozdravstveni problem širom sveta. Prema najnovijim procenama, oko 11,8 odsto osoba starijih od 60 godina suočava se sa usamljenošću, dok je približno četvrtina starijih ljudi društveno izolovana.
Problem dobija dodatni značaj zbog ubrzanog starenja svetske populacije. Broj ljudi starijih od 60 godina mogao bi do 2050. godine da dostigne oko 2,1 milijardu, gotovo dvostruko više nego 2023. godine.
Dugotrajna usamljenost ne utiče samo na raspoloženje. Povezuje se sa većim rizikom od problema sa mentalnim zdravljem, ali i sa ozbiljnim fizičkim posledicama, uključujući kardiovaskularna oboljenja, moždani udar i demenciju. Posebno su ugroženi ljudi koji žive sami, imaju ograničenu pokretljivost ili retko održavaju kontakte sa porodicom i prijateljima.
Stručnjaci zato sve češće naglašavaju značaj druženja, dostupnih aktivnosti u lokalnoj zajednici, grupa podrške i jednostavnijeg pristupa prevozu i digitalnim tehnologijama. Redovan razgovor, poseta ili uključivanje starijih u svakodnevni život zajednice mogu imati veliki značaj za njihovo zdravlje i kvalitet života.
Usamljenost se više ne posmatra samo kao lični problem pojedinca, već kao pitanje koje zahteva širu podršku porodice, lokalne zajednice i zdravstvenog sistema.
