Novinar Bete Radoša Milutinović
HAG/BEOGRAD – Dugi haški proces lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju – koji po davnoj oceni glavnog tužioca Serža Bramerca (Serge Brammertz) “nije najbolji primer medjunarodne pravde” – biće 11. aprila okončan izricanjem pravosnažne presude.
Posle sudjenja, koje je trajalo od 2007. do 2012. godine, Haški tribunal je prvostepenom presudom 30. marta 2016. Šešelja oslobodio optužbi za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Po prvostepenoj presudi, nije dokazana Šešeljeva krivica za zločine protiv čovečnosti: progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje.
Šešelj je oslobodjen i optužbi za kršenje zakona i običaja ratovanja: ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje verskih objekata i pljačku.
Tužilaštvo je žalbom zatražilo da apelaciono veće sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Tribunala, poništi oslobadjajuću presudu, Šešelja proglasi krivim i osudi ga na 28 godina zatvora.
Šešelj je u pritvoru Haškog tribunala pre izricanja prvostepene presude već proveo 11,5 godina, od marta 2003. do novembra 2014, čime je, kako tvrdi, bilo prekršeno njegovo pravo na sudjenje u razumnom roku.
Kao alternativu, tužioci su predložili da zbog toga što presudom, usled kardinalnih grešaka, pravda nije zadovoljena, apelaciono veće naloži da sudjenje Šešelju bude ponovljeno.
Šešelj, koji se tokom procesa branio sam, zatražio je u pisanom podnesku da žalba bude odbačena, a oslobadjajuća presuda potvrdjena.
Oslobadjajuću presudu Šešelju – donetu preglasavanjem sudija – tužioci su u žalbi nazvali “nerazumnom”, “neobrazloženom”, pravno neutemeljenom i zasnovanom na ; “pogrešno protumačenim činjenicama”.
Po žalbi, u presudi uopšte nisu razmotreni ključni dokazi o ratnim zločinima Šešeljevih ljudi, o povezanosti počinilaca s optuženim i njegovim govorima, kao i o udruženom zločinačkom poduhvatu nasilnog progona nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj i BiH radi stvaranja jedinstvene srpske države, čiji je Šešelj, prema optužnici, bio protagonista, zajedno s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i drugima.
Presuda, po tužilaštvu, nije uzela u obzir ni dokaze o masovnim “deportacijama i prisilnom premeštanju” nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH – ključnim za utvrdjivanje zločinačkog udruženja – koje je, po tužiocima, Šešelj i fizički počinio u Vukovaru i u sremskom selu Hrtkovci.
Kao temeljno pogrešan i potpuno suprotan sudskoj praksi Tribunala, tužioci su istakli zaključak iz presude da u Hrvatskoj i BiH nije bilo sistematskih i raširenih napada srpskih snaga na hrvatsko i muslimansko stanovništvo.
Ključno pitanje na koje bi apelaciono veće Mehanizma trebalo da odgovori je da li je Šešelj, kako tvrde tužioci, imao “zločinačku nameru” stvaranja Velike Srbije progonom nesrba, koju su dobrovoljci SRS, podstaknuti njegovim govorima, sprovodili u Hrvatskoj i BiH. Ili je Velika Srbija bila isključivo Šešeljev politički program i neostvaren cilj, koji nije podrazumevao zločine, kao što je utvrdjeno prvostepenom presudom, na osnovu tvrdnji samog optuženog.
Šešeljeva “zločinačka namera” da progna nesrbe, po tužiocima, dokazana je time što se, posle njegovih izjava, poput one da je “najbolje rešenje bilo da se Hrvati potrpaju u autobuse i kamione koji će ih odvesti u Zagreb”, to “zaista i dogodilo… žrtve su stavljene u autobuse koji su ih odveli van srpskih teritorija, ili u logore gde su podvrgnuti brutalnom nasilju”.
U prvostepenoj presudi, sudsko veće je, medjutim, usvojilo Šešeljevu tvrdnju da su “autobusi bili izraz humanitarne pomoći za nesrbe koji nisu bili borci i koji su želeli da napuste ratnu zonu”.
Taj zaključak, tužioci su nazvali “zapanjujućim” i “uvredom za žrtve i svedoke”.
Brojne druge Šešeljeve izjave, poput one da će “poteći reke krvi ako BiH proglasi nezavisnost”, po tužilaštvu, predstavljaju “jedva prikrivene pozive na prisilno premeštanje” Muslimana i Hrvata, koje su, po dokazima, njegove pristalice zatim i sprovele na terenu.
U prvostepenoj presudi, medjutim, većina sudija dopustila je da Šešeljeve izjave “mogu biti izraz alternativnog političkog programa koji nikada nije sproveden”.
Tužioci su kao suprotan dokazima označili i nalaz iz prvostepene presude da Šešelj nije naredio, ni odobrio zločine na više lokacija u Hrvatskoj i BiH, po da, ni de fakto ni de jure, nije imao nadredjeni položaj nad počiniocima.
Dobrovoljci SRS, po presudi, jesu – ali ne pod Šešeljevom kontrolom – počinili masovna ubistva, mučenje, okrutno postupanje, seksualno nasilje i pljačku u Vukovaru, Zvorniku, Sarajevu, Mostaru i Nevesinju.
Još jedno od pitanja za apelaciono veće jeste da li je Šešelj govorom mržnje u Vukovaru na jesen 1991. i vojvodjanskom selu Hrtkovci u maju 1992 “počinio” progon hrvatskog stanovništva, kako tvrde tužioci, ili za to nema dovoljno dokaza, kako je utvrdjeno prvostepenom presudom.
Šešelj, po toj presudi, u nekim svojim govorima jeste pozvao na proterivanje nesrba, kao u Hrtkovcima, ali “Tužilaštvo nije dokazalo da je taj govor doveo do odlaska Hrvata i kampanje progona”, odnosno da je “postojala uzročno-posledična veza izmedju Šešeljevih govora i zločina”.
Po tužiocima, Šešeljev govor direktno je izazavao “napade” njegovih pristalica na lokalne Hrvate koji su bili prisiljeni da napuste Hrtkovce.
Tužilaštvo se žalilo i na deo presude u kojem je utvrdjeno da Šešelj svojim govorima nije podsticao i pomagao zločine na drugim lokacijama u Hrvatskoj i BiH.
Kako tvrde tužioci, prvostepenom procesu Šešelju “pravda nije zadovoljena”. “Ukoliko oslobadjajuća presuda opstane, to bi bilo ne samo uvreda za žrtve, nego bi i potkopalo verodostojnost suda”.
Sa druge strane, Šešelj je, u pisanom podnesku, tvrdio je da je morao i ranije biti oslobodjen zbog potpuno nepravičnog postupka i protivpravno dugog pritvora.
Odlukom prvostepenog veća, Šešelj je sredinom novembra 2014. zbog bolesti pušten na privremenu slobodu u Srbiju i on od tada odbija da u Hagu učestvuje u postupku, tvrdeći da je “s Tribunalom završio”. Nije prisustvovao izricanju prvostepene presude, a u sudnici se neće pojaviti ni da 11. aprila sasluša konačnu odluku apelacionog veća.
Prvostepeno sudjenje Šešelju pred Haškim tribunalom počelo je, posle jednog neuspelog pokušaja i štrajka gladju optuženog, u novembru 2007, a dokazni postupak je završnim rečima okončan u martu 2012.
