SREBRENICA – Žalbeno veće Mehanizma u Hagu osudilo je danas na doživotni zatvor prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića zbog genocida u Srebrenici i zločina prtiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja.
Tim povodom, preko društvene mreže facebook, oglasio se bivši gradonačelnik Srebrenice Ćamil Duraković, koji kaže:
“Hiljade poruka danas. Kao da svako na svetu ima nešto novo kazati o genocidu, masovnim grobnicama i koncentracionim logorima, ostalim iza osnivača i političkog lidera paradržave RS i prekodrinske filijale tadašnjeg režima u Beogradu.
Živimo u svetu i vremenu gde informacije tako brzo teku, gdje je ‘ciklus vesti’ sve kraći, da će ovo do sutrašnjeg dana biti ‘stara vijest’ o kojoj je sve već odavno rečeno.
Od trenutka presude gledam kako na desku vesti iskaču saopštenja političkih stranaka, koje daju svoj maksimum da pokažu da su dala najžešću ocenu, kopajući po mraku za objavama i odobravanjima.
Radovan Karadžić je osuđen. Završava se dugi posao slaganja osnovnih činjenica, odnosa odgovornosti i pravde, istorijske i pravne istine. Na tom putu je mnogo nepravde, ali ne možemo istinu prihvatati ‘pomalo’. Nju uzimamo u celini, sa elementima svega onoga utvrđenog pred MKSJ, MSP i Sudom BiH. Od te istine ne očekujemo da donese neku posledicu za političke i vojne organizacije koje stoje iza genocida, a kamoli za institucije nastale na istom.
U odnosima kakvi jesu, ne očekujemo ni da promeni nešto u glavama ljudi koji su večeras po svoju dozu ‘perspektive’ otišli prebacivanjem na kanal RTRS-a.
U odnosima kakvi su danas, gledamo kako lideri u Hrvatskoj mešetare presudom Karadžiću, kao medijskim trikom da se skrene pažnja sa skanadloznog ponašanja SOA-e i njihovog uplitanja u unutrašnje odnose BiH. U odnosima kakvi su danas, gledamo kako opozicija u Srbiji pokazuje svoje najgore lice i veliča Karadžića i Mladića.
Malo kome je stalo do porodica, do onih koji su preživeli, do onih kojih više nema. Fotografije uplakanih majki i sestara danas su samo šansa za ‘klik’. U sumraku vrednosti, kratkog pamćenja i tankih ‘radnih navika’ da se pitanjem genocida bavimo svakog dana, vesti iz Haga tek malo ‘poremete’ kalendar.
Kao da je jedanaesti juli došao ranije. I kao da je isto tako – vrlo brzo prošao, baš kao što prođe i onda kada stigne na vreme.
Ubijenim u genocidu neka je večni rahmet, njihovim najbližim neka ova presuda donese barem komadić pravde, a na nama je da se borimo i da nikada ne odustajemo. Zaista, smeh naše dece biće naša najveća osveta.
E.Ćorović
