BEOGRAD – U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) danas je održana komemoracija povodom smrti dramaturškinje i direktorke tog centra, Borke Pavićević.
Kako je na skupu kazao etnolog Ivan Čolović, “energija je bila ono što je obeležilo život Borke Pavićević”, a pored njega na komemoraciji su govorili i režiser Želimir Žilnik, profesorka Mirjana Miočinović i dramaturškinja Ana Miljanić.
Čolović je rekao da je Borka Pavićević ostala verna svom imenu, ali su sredstva njene borbe bila nenasilna. On je rekao i da je Borka Pavićević umrla, “kao da je odlučila da sa odlaskom ne odugovlači”, kao što je i živela i radila.
Režiser Želimir Žilnik rekao je da je povodom smrti Borke Pavićevbić objavljeno pregršt tekstova koji sa dostojanstvom govore o njenoj hrabrosti, ali da su se u komentarima na te tekstove mogli pročitati i izlivi gneva i mržnje prema osobi koja je pokazivala spektar ljudskih vrlina i kvaliteta.
To pokazuje da dostojanstvo i pamet nisu nestali, ali da su u manjini, rekao je Žilnik.
On je dodao da je tokom ratnih devedesetih Borka Pavićević pokazala spremnost za borbu u antiratnim akcijama i da je CZKD koji je osnovala i vodila “najmoralnija, najdostojanstvenija, najhrabrija kulturna institucija u zemlji”.
Profesorka Mirjana Miočinović rekla je da je osnivanje CZKD kao “prostora za istinu i učenje i kao mesta otpora” kruna rada Borke Pavićević i da je njena smrt nenadoknadiv gubitak.
Borka Pavićević bila je, kako je navela, neumorna, mudra, pravična i odana prijateljima. “Mi koji smo nastojali da je sledimo bili smo trošna zdanja, dok je ona bila tvrdjava”, dodala je Miočinović.
Pre početka komemoracije amaterski horovi su otpevali pesmu “Oj Mosore Mosore” i pesmu “Iz sveg glasa” posvećenu Borki Pavićević, a prikazan je i kratak film o njenom radu.
Komemoraciji su prisustvovali i ambasadori SAD, Velike Britanije, Hrvatske i Crne Gore u Beogradu.
Borka Pavićević je preminula 30. jula u Beogradu. Rodjena je 1947. godine u Kotoru a diplomirala je dramaturgiju 1971. godine godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je i magistrirala 1976. godine sa tezom “Neorealistička drama u Srbiji izmedju dva rata”.
U Ateljeu 212, u dramaturškom odeljenju, radila je od 1970. do 1981. godine, a u BITEF-u 20 godina. Bila je dramaturg u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu. Osnivač je teatra Nova osećajnost u staroj beogradskoj Pivari (1981) i učesnica pokreta KPGT (Pozorište, pozorište, gledališče, teatar, 1984-1991.).
Sa mesta umetničke direktorke Beogradskog dramskog pozorišta smenjena je zbog političkog i javnog delovanja 1993. godine. Bila je učesnica Civilnog pokreta otpora (1991) i Članica Beogradskog kruga, udruženja slobodnih intelektualaca, od osnivanja.
Osnivač i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu od 1994. godine.
Pisala je kolumne u časopisu Susret, zatim nedeljniku Vreme, od njegovog osnivanja, i dnevnom listu Danas. Objavila je tri zbirke eseja: “Na ek – Postdejtonska moda” (Novi Pazar, 1998), “Moda” (Beograd, 1994) i “Glava u torbi” (Beograd, 2017) – kao i tekstove u mnogobrojnim časopisima, zbornicima, dnevnim i nedeljnim novinama.
Od 1991. godine učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu.
Dobitnica je nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004 nagrade “Ruts” Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu, nagrade “Osvajanje slobode” koju dodeljuje fond “Maja Maršićević Tasić” 2005. godine, i nosilac je Ordena legije časti Republike Francuske 2002. godine.
Borka Pavićevič je juče ispraćena na kremaciju uz pesmu “Hej Sloveni”, nekadašnju jugoslovensku himnu.
Beta
