BERLIN – Proizvođači auto delova u Nemačkoj trpe velike posledice zbog korona krize, i zahtevaju veću podršku vlasti. Oproštaj od klasičnih motora s unutrašnjim sagorevanjem skupo će da ih košta, piše Dojče vele (DW).

U prilogu ovog radija se ocenjuje da su nemački proizvođači delova za automobile u samom svetskom vrhu – globalni lider u toj oblasti je „Robert Boš“, ali i konkurencija je sve opasnija.

Sudeći po rezultatima studije konsultantske firme PwC, azijski proizvođači su u prošloj godini znatno povećali svoj udeo na svetskom tržištu na 43 odsto. Boš, Kontinental, ZF iz Fridrihshafena i drugi nemački ponuđači, zajedno imaju udeo od 26 procenata. To je još uvek relativno veliki deo kolača, ali tržišna utakmica je sve žešća.

Prošlog vikenda je objavljeno da francuska Forisija (Faurecia) preuzima nemačkog konkurenta i dobavljača auto-delova Helu sa sedištem u Lipštatu.

Pad prometa zbog posledica pandemije uticao je, po navodima studije, i na pad stope sopstvenog kapitala kod nemačkih dobavljača. Ona trenutno iznosi u proseku 21 odsto. Kod azijskih konkurenata ta stopa je ostala manje-više nepromenjena, 48 odsto. Iz toga se može izvesti zaključak da oni bolje kontrolišu svoje izdatke.

Pritom je teško očekivati da će nemačkim firmama u ovom trenutku pasti na pamet da štede. Ta branša se nalazi u procesu najveće transformacije u istoriji – automobilska industrija polako odustaje od fosilnih izvora energije i motora s unutrašnjim sagorevanjem i okreće se održivim pogonskim rešenjima, posebno elektromobilnosti.

Prema rezultatima studije konsultantske firme Dilojt i nemačkog Udruženja automobilske industrije (VDA), više od 80 odsto ispitanih preduzeća polazi od toga da će se e-mobilnost etablirati kao novi standard. Takođe, više od 80 odsto firmi uvereno je da je već započeo proces prelaska na električnu mobilnost.

Ipak, 88 procenata ispitanika računa tek od 2030. ili čak i kasnije na potpunu „zamenu“, odnosno dominaciju e-motora. Jedan deo ispitanih dobavljača očekuje da bi mogli da se etabliraju i motori s gorivim ćelijama, odnosno sintetička goriva.

Za potrebe studije o transformaciji auto branše, Dilojt i VDA su proletos anketirali firme koje proizvode automobilske delove, odnosno dodatnu opremu. U anketi su učestvovale 83 kompanije.

Više od 30 odsto svojih izdataka za istraživanje i razvoj, ispitane firme investiraju u područje električnih pogonskih tehnika, iako njihov udeo u ukupnom prometu iznosi samo 15 odsto, a 85 procenata preduzeća je profit iz tradicionalnog posla vezanog za tehnologiju motora s unutrašnjim sagorevanjem iskoristilo kako bi paralelno steklo kokurentnost i na polju e-mobilnosti.

A to je itekako potrebno, jer mušterije kompanija koje proizvode komponente za automobile – a to su proizvođači vozila – vrše pritisak kad se radi o procesu transformacije u smeru elektromobilnosti.

Folksvagen, najveći evropski proizvođač vozila, najavio je da će između 2033. i 2035. napustiti proizvodnju vozila s unutrašnjim sagorevanjem.

Dajmler namerava i pre 2039. da ponudi svojim kupcima paletu modela koji bi u potpunosti bili CO2-neutralni. BMW za sada ne želi da precizira datum napuštanja klasične tehnologije (fosilnih goriva), ali u sedišta koncerna u Minhenu očekuju da bi do 2030. svako drugo prodato vozilo trebalo da bude „na struju“.

Preduzeća iz automobilske industrije, sudeći po rezultatima studije, žale se na nedostatak političke podrške i nesigurnost oko (dugoročnijeg) planiranja.

„Klimatska politika je više od pukog postavljanja ciljeva, a da bi se ostvarili najambiciozniji klimatski ciljevi na svetu, potrebni su nam i najbolji uslovi za poslovanje na svetu“, kaže za DW Hildegard Miler, predsednica VDA.

Pored toga, ona od vlasti zahteva i aktivniju ulogu u procesu transformacije, i to usvajanjem industrijsko-političkih mera koje bi pratile tu transformaciju veka.

„To znači podsticanje obučavanja radne snage u regionima, podršku investicijama i inovacijama, kreiranje alternativnih ponuda“, zaključila je Miler, prenosi DW.

indeksonline.rs/Tanjug

Prethodni tekstDačić: Talibani direktno sa fronta dolazili na pregovore u Beograd
Sledeći tekstEfikasnost Fajzera i Astra Zeneke opada tri meseca nakon druge doze?