Pandemija korona virusa ostavila je na stanovništvo ne samo fizičke posledice već, slobodno možemo reći još veće na mentalno zdravlje. Simptomi poput depresije, anksioznosti, česti napadi panike, druge vrste psihičkih tegoba samo su neki koji su se kod velikog broja građana pojavili i u porastu su u čitavom svetu.
Istraživanja američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti,otkrilo je da se skoro 41 odsto ispitanika bori sa problemima u vezi mentalnim zdravljem koji proizilaze iz pandemije korona virusa.
Svemu tome doprineli su izolacija,materijalna neizvesnost, strah za sopstveno i zdravlje svojih bližnjih,rad u veoma stresnim okolnostima te višenedeljna zaključavanja
“Od davnina je poznato da strah od zatvorenog prostora postoji i to nije nikakva novina što se ljudi tiče,ali u slučaju pandemije korona virusom je zbog toga pogođeno mentalno zdravlje. Pojavljuje se momenat kada se psihijatru javio povećan broj onih koji nikada pre ove pandemije nisu imali psihičkih problema i odjednom se ne snalaze najbolje u novonastalim problemima zato što su navikli da imaju sve ispred sebe i rade ono što žele, odnosno ono što je dozvoljeno”, kazao je je psihijatar i neuropsihijatar dr Amir Kajkuš.
On je objasnio da je nakon pandemije ovaj problem postao sve veći i veći zato što obično na mentalno zdravlje posledice se javljaju u kasnijem periodu.
„Oduzimanje prava ljudima na slobodu,kao što je to bilo tokom pandemije kada smo svi morali poštovati zakonske mere koje su podrazumevale izolaciju,odnosno nemogućnost izlaska iz kuća, izazvalo je velike promene u duševnom zdravlju”,dodaje dr Kajkuš.
Kaže da su ga pacijenti prilikom odlaska u ordinaciju na pregled najviše pitali zašto im se javlja često znojenje dlanova, nedostatak vazduha, lupanje srca kada se nalaze u zatvorenom prostoru,a odgovor je da je to imalo veze sa njihovom emotivnošću, anksioznošću, sa starhovima i fobijama jer je takva bila situacija.
“Tada,u vreme pandemije korona virusom stalno smo slušali o zabranama,ograničenjima,a to je dodatno vršilo pritisak na ljude”,dodaje dr Amir Kajkuš.
Objasnio je da je u tom periodu bio evidentno povećan broj samoubistava,ubistava,raznih vidova nasilja, vršnjačkog,porodičnog itd.
Kada se osvrnemo na 2020.godinu,na letnji period,broj zaraženih od korona virusa rastao je u čitavoj Srbiji a posebno u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Raški. Masovnog zaražavanja bilo je u ovim gradovima i optinama i tokom septembra meseca 2021.godine,kada se svakog dana pisalo i pričalo o tome ko je sve izgubio bitku sa opvom pošasti.
Lekari novopazarske Hitne službe,pa i gore pomenutih gradova,kažu da je to bio period koji nikada neće zaboraviti jer su im ljudi bukvalno “padali sa nogu” koliko ih je slomila korona a i umirali.Radili su u veoma stresnim uslovima kako u ambulanti tako i na terenu.
Pacijenti su se sa simptomima korone javljali i svojim izabranim lekarima koji su,kako kažu iz Medicine rada u Novom Pazaru,morali svakog da upute na testiranje da bi bili sigurni da li su pozitivni ili ne na kovid 19 pa onda preuzimali da ih leče.Kažu da je bilo je jako teško izdržati sve to,a naročito je bilo teško lečiti pacijenate koji su pored korone imali i neku osnovnu,pridruženu bolest.
U to vreme, kada je korona masovno harala svetom,bilo je ljudi iz ovih krajeva koji žive u dijaspori i koji su svojom dobrom voljom pomagali zdravstvenim ustanovam donirajući im novac,potrebnu opremu,medicinski materijal itd.
Još jedna otežavajuća okolnost u svom tom haosu bila je i ta što korona virus nije zaobišao ni zdravstvene radnike pa ih je sve više bilo zaraženih, a samim tim i manje koji su bili na raspolaganju pacijentima.Teži pacijenti bili su upućivani za Kragujevac i Beograd,a kako bi pomogli svojim kolegama u Novom Pazaru,lekari su dolazili iz Kraljeva i Kragujevca, Beograda, ali i iz Bosne i Hercegovine.
Uglavnom,ovaj jako težak period borbe sa korona virusom ostaće upamćen po velikom broju preminulih,obolelih u više navrata,po teškim uslovima kako za rad tako i lečenje,a posledice po zdravlje stanovništva osećaju se i danas.U najvećoj meri kovid 19 je ostavio traga na mentalno stanje stanovništva.
Razgovor sa psihijatrom
Ukoliko se odlučite da odete po pomoć kod psihijatra i razgovarate otvoreno sa njim o problemima koji vas muče,osetićete pre svega olakšanje a potom i ugledati veliku mogućnost rešenja problema, a samim tim poboljšanje kako fizičkog tako i mentalnog zdravlja i normalizaciju svakodnevnog života.Zato,pomozite sebi,vodite računa jednako i o mentalnom zdravlju kao i o fizičkom i javite se na vreme stručnom licu.
Ukoliko želite da postavite anonimno pitanje psihijatru pošaljite vaše pitanje na mejl adresu [email protected] , a mi ćemo pitati stručnjake umesto vas.
Projekat “Briga o zdravlju nije sramota već potreba”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture I informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.