Invazija Rusije na Ukrajinu za 18 meseci ostavila je iza sebe desetine hiljada mrtvih, milione raseljenih i uzdrmala svetsku ekonomiju.

Radio Slobodna Evropa (RSE) prenosi podatke o posledicama u odnosu na broj smrti, raseljenih osoba, direktnih konsekvenci po Ukrajinu i Rusiju, globalnih cena od hrane do energenata te troškova naoružanja koje dolazi kao pomoć Ukrajini sa Zapada.

Smrt

Zbog rata u Ukrajini život je izgubilo najviše ljudi u Evropi još od Drugog svetskog rata.

Zabeležena je smrt više od 9.000 civila dok je više od 16.000 ranjeno do kraja jula prema podacima Visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR), koji kaže da se veruje kako su stvarne brojke značajno veće.

U rati je za 18 meseci poginulo ili ranjeno gotovo 500.000 vojnika s obe strane, prema podacima Nejujork tajmsa.

Dokument koji citira zvaničnike iz Sjedinjenih Država, koje podržavaju Ukrajinu, navodi da je 120.000 ruskih vojnika ubijeno dok je između 170.000 i 180.000 ranjeno.

Na strani Ukrajine poginulih vojnika je 70.000 a ranjenih između 100.000 i 120.000.

Ruski zvaničnici navode da su američke procene o njihovim gubicima preterani i da su propaganda.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je u septembru 2021. da je 5.937 ruskih vojnika ubijeno od početka rata.

Od tada nije bilo iznošenja novih podataka, a gubici se vode kao državna tajna.

Ukrajina nije iznosila podatke o ubijenim vojnicima i takođe kaže kako su gubici državna tajna pošto utiču na taktiku na bojnom polju.
Agencija Rojters navodi kako nije bila u mogućnosti da proveri navode bilo koje strane.

Konflikt u istočnoj Ukrajini je počeo 2014. nakon što je proruski predsednik ugušio revoluciju na kijevskom trgu Majdan a Rusija izvršila aneksiju Krima a trupe koje podržava Rusija sukobile se sa ukrajinskim trupama.

U sukobu na istoku Ukrajine od 2014. do 2021. život je izgubilo oko 14.000 ljudi, među kojima je 3.106 civila, prema Kancelariji visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR).

Raseljavanje

Od invazije 2022. godine, milioni Ukrajinaca iseljeni su iz svojih domova, navodi Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR).

Stanovništvo Ukrajine broji više od 41 milion ljudi.

Procenjuje se da 17,6 miliona ljudi u Ukrajini treba hitnu humanitarnu pomoć, među kojima je više od pet miliona interno raseljenih zbog rata, prema podacima UNHCR-a.

Više od 5,9 miliona izbeglica iz Ukrajine registrovano je širom Evrope, prema podacima UN agencije.

Ukrajina

Rusija je zauzela 11 posto teritorije Ukrajine od početka rata, što je površina jednaka zajedničkoj površini saveznih američkih država Masačusets, Nju Hempšir i Konetikat, prema podacima Belfer centra pri Harvardovoj školi Kenedi.

Kada se tome doda poluostrvo Krim, čiju aneksiju je Rusija izvršila 2014. onda se radi o kontroli 17,5 posto Ukrajine, površine od 106.000 kvadratnih kilometara.

Nakon odbijanja ruskih snaga, Ukrajina nije napravila veći prodor unutar dobro ukopanih ruskih trupa od pokretanja kontraofanzive početkom juna.

Ukrajina je izgubila deo svoje obale, ekonomija je osakaćena, a neki su gradovi pretvoreni u pustoš zbog borbi.

Ekonomija Ukrajine pala je za 30 posto 2022, a predviđa se rast od jedan do tri posto ove godine, prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).

Nejasno je koliko je Ukrajina potrošila na borbe.

Rusija

Koliko Rusija troši na rat je državna tajna, ali se ova situacija poklapa sa velikim šokom za rusku ekonomiju zbog strogih sankcija Zapada koje su nametnute nakon invazije na Ukrajinu.

Ekonomija je prkosila prvim očekivanjima o dvocifrenom padu u 2022, ali povratak prosperitetu i dalje je daleko jer vlada usmerava više potrošnje na vojsku.

Ruska ekonomija će ove godine porasti 1,5 posto, prema Međunarodnom monetarnom fondu, nakon pada od 2,1 posto 2022.

„Srednjoročno gledano, ekonomija Rusije će biti poremećena odlaskom multinacionalnih kompanija, gubitkom ljudi, odvajanjem od globalnih finansijskih tržišta, smanjenim ublažavanjima ekonomskih udaraca“, rekla je u julu portparolka MMF-a, Džulija Kozak.

„Zbog toga očekujemo da se srednjoročni učinak u Rusiji biti sedam procenata niži od predratnih predviđanja.“

Rusija je u 2023. udvostručila potrošnju na odbranu na više od 100 milijardi dolara, što je trećina ukupne javne potrošnje, kako je otkriveno u vladinom dokumentu u koji je Rojters imao uvid, dok je cena rata u Ukrajini rasla i sve više opterećivala finansije Moskve.

Dok su vojni troškovi Rusije rasli a sankcije cedile prihod od prodaje energenata, Moskva se suočava sa deficitom u budžetu.

Rusija je izgubila veliki deo evropskog tržišta prirodnim gasom, ali je uspela da održi prodaju nafte na globalno tržište, iako su Sjedinjene Države, Evropa i druge sile ograničile ili okončale kupovinu.

Isključena je sa zapadnih finansijskih tržišta, većina njenih oligarha je sankcionisana i ima problema s nabavkom nekih artikala kao što su mikročipovi.

Direktor CIA Vilijam Berns rekao je ranije ove godine da Putin rizikuje da se u dogledno vreme Rusija pretvori u „ekonomsku koloniju Kine“.

Rusija nije platila svoje inostrane obveznice prvi put od katastrofalnih meseci nakon boljševičke revolucije 1917.

Cene

Invazija i zapadne sankcije nametnute Rusiji dovele su do naglog rasta cena gnojiva, pšenice, metala i energenata, podstaknuvši talas inflacije i globalnu krizu hrane.

Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte nakon Saudijske Arabije i najveći svetski izvoznik prirodnog gasa, pšenice, azotnih gnojiva i paladijuma.

Ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu, međunarodne cene nafte skočile su na najviše razine od rekorda iz 2008.

Oružje sa Zapada

Od početka invazije, Sjedinjene Države su dodelile više od 43 milijarde za sigurnosnu pomoć Ukrajini, uključujući i stinger protivavionski sistem, Javelin protivoklopni sistem, 155 milimetarske haubice i opremu za zaštitu od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih napada.

Sjedinjene Države, Evropska unija, Velika Britanija, Nemačka i Japan su nominalno najveći pomagači Ukrajine prema podacima Institutu za svetsku ekonomiju Kiel.

naslovi.net