Ocene iz vladanja od drugog razreda osnovne škole ulaze u prosek na polugodištu i na kraju godine, odeljenja maksimalno mogu imati 28 đaka, samo su neke od novina predviđene izmenama četiri prosvetna zakona koje je prošle nedelje usvojila Vlada Srbije.
Predložena je i mogućnost pojačanog vaspitnog rada sa učenicima koji čine nasilje ili ispoljavaju problematično ponašanje i van prostora škole, mogućnost društveno-korisnog rada i angažovanja učenika u okviru pojačanog vaspitnog rada.
Izmenama zakona skraćuju se i rokovi za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka u slučajevima teže povrede obaveza učenika i odlaganje ispisivanja učenika srednje škole dok se vodi disciplinski postupak, a predviđena je i obavezu intenzivnije saradnje i komunikacije svih ustanova koje se bave zaštitom od nasilja (škole, MUP, Centri za socijalni rad, lokalne zajednice).
Jedna od izmena i dopuna zakona predviđa da se rok za početak sprovođenja državne mature pomera za školsku 2025/2026. godinu, a propisima se u škole uvodi i nacionalna čitanka.
Izenama i dopunama biće korigovana četiri prosvetna zakona – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju i Zakon o udžbenicima.
Jerotijević: Nepecizne pojedine odredbe
Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da su od incidenta u Trsteniku, kada su trojica učenika izmakli stolicu nastavnici engleskog jezika, sve to snimali i postavljali na društvene mreže, sindikati tražili da se ne dozvoli ispisivanje učenika iz škole dok traje disciplinski postupak i da vladanje ne bude samo opisna ocena. Navodi da su izmenama zakona te dve stavke konačno ušle u proceduru.
Da bi ovi propisi počeli da se primenjuju u školama neophodno je da na njih “zeleno svetlo” daju i poslanici u parlamentu.
“Ono što je ovde zbunjujuće i novina je da se učenik može udaljati sa nastave pet dana i uključiti u društveno koristan rad. To podrazumeva da on ima neki vid nastave, recimo onlajn i da odeljenski starešina ima dodatnu papirologiju i administraciju. Opet imamo dodatno angažovanje odeljenskih starešina. Takođe, nije predviđeno kako će se realizovati koncept društveno-korisnog rada i da li će taj učenik biti u biblioteci, u trpezariji, pomagati dežurnom nastavniku… Imamo meru koja nije precizno definisana”, rekla je Jerotijević za Euronews Srbija.
Podseća da Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije godinama unazad traži da broj učenika u odeljenju ne prelazi 24 i da je neki vid kompromisnog rešenja to što će izmenama zakona broj učenika u odeljenju biti smanjen na maksimalno 28. Novina koja se uvodi kroz izmene Zakona o udžbenicima je uvođenje nacionalne čitanke.
“Da li oni zaista misle da društvo i škole gube nacionalni intetitet pa da će jedan udžbenik tu nešto ključno promeniti. Pozivaju se na smanjenu ocenu iz vladanja, da ona može biti nedovoljan 1. Ona isključuje mogućnost da učenik zbog nje padne godinu i sledeću godinu upisuje sa vladanjem – primereno”, navela je ona.
Dodaje i da nije prvi put da prosvetni radnici nemaju jasno definisana uputstva i da naknadno dobijaju pojašnjenja. Očekuje i sada da će se nešto slično desiti.
Smatra da je uloga roditelja u sprovođenju svih mera veoma važna i da se od prosvetnih radnika nikada nije moglo čuti da isključuju ulogu roditelja.
“Čak je ističemo kao važnu za sistem. Roditelji uglavnom razumeju i podržavaju prosvetne radnike”, navela je ona.
Nakon dešavanja u Trsteniku, krajem prošle godine, Radna grupa za prevenciju nasilja u školama i Ministarstva prosvete definisala je deset ključnih mera kako bi se bolje zaštitili učenici, ali i nastavnici u školama. Usledile su izmene zakona kako bi te mere mogle da se sprovedu u praksi.
naslovi.net
