BEOGRAD – Osnivanje Ministarstva za zaštitu životne sredine je odličan znak, ali treba imati u vidu da je Srbija početnik u toj oblasti i da će nam za dostizanje standarda evropskih zemalja u toj oblasti u punoj meri biti potrebno oko 20 godina i 20 milijardi evra.
Zbog toga će i rad na ispunjavanju kriterijuma predviđenih Poglavljem 27, koje se bavi životnom sredinom i klimatskim promenama, za Srbiju biti veliki izazov, slažu se sagovornici Tanjuga, a ekspertkinja Ujedinjenih nacija za životnu sredinu Anđelka Mihajlov kaže da to podrazumeva ne samo da zakone prebacimo na naše nacionalno zakonodavstvo, već da to i sprovedemo.
Mihajlov smatra da su za Srbiju goruća pitanja u oblasti klimatskih promena, odnosno emisije gasova koji utiču na stvaranje efekta staklene bašte, upravljanje vodama i upravljanje otpadom.
“Najveći izazov, ako biste računali po pitanju finansiranja, su pitanja otpadnih voda i pitanje upravljanja otpadom, odnosno postrojenja za otpadne vode i upravljanje otpadom. Tu će biti najveći troškovi, najveći izazovi i treba naći način kako tome da se prilagodimo”, rekla je Mihajlov.
Mihajlov, koja je ujedno i članica pregovaračkog tima Srbije za Poglavlje 27, dodala je i da će biti veoma važno pitanje koje se odnosi na zaštitu vazduha.
“Nedavno smo u parlamentu ratifikovali Pariski sporazum. Iz toga proizilazi dosta obaveza kako će se naša postrojenja morati prilagoditi tako da ne emituju gasove sa efektom staklene bašte u vazduh”.
Kada je reč o zaštiti životne sredine, mi smo na počecima, smatra docent na Fakultetu za primenjenu ekologiju “Futura” Mesud Adžemović.
“Nama formalno-pravni okvir implementacije zakonodavstva Evropske unije stoji bolje od stanja u životnoj sredini. Ono što nama fali u tom važnom sektoru, jeste ulaganje u životnu sredinu. Ona su bila povremena, minorna, nedovoljna”, rekao je Adžemović u izjavi za Tanjug.
Kako ističe, Srbija bi mogla na godišnjem nivou iz ekoloških taksi, odnosno nadoknade za zagađenje, mogla da izdvoji na godišnjem nivou 150-200 miliona evra namenskih sredstava.
“Za ozbiljna ulaganja, na recimo petogodišnjem nivou, milijarda evra u zaštitu životne sredine je ozbiljna investicija i mislim da je to jedini izlaz. To podrazumeva da se formira poseban namenski zeleni fond za zaštitu životne sredine”, rekao je Adžemović.
Docent fakulteta “Futura” smatra da ozbiljne procene o Poglavlju 27 govore da će ono, osim toga što je kompleksno, biti možda i najskuplje za implementaciju.
“Po ozbiljnim procenama, biće neophodno uložiti oko 20 milijardi evra. Samo će sektor voda ”biti težak” više od sedam milijardi, a da ne govorimo oko upravljanja otpadom, strateškom ulaganju, regulaciji i deregulaciji, utvrđivanju principa i elemenata za supsticutciju i nadoknade ekološke štete”, rekao je Adžemović.
On je podvukao da će za to biti potreban “pozamašan iznos sredstava”, ali i između 20 i 30 godina da bi dobri standardi EU bili implementirani i u Srbiji.
Poredeći Srbiju sa državama iz okruženja, koje su nedavno prošle pristupne pregovore, Adžemović je ocenio da će Evropska unija postupiti po sličnom modeli kao i prema Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.
“Oni su upućeni na šaltere finansijskih institucija, da se tamo zaduže, da uzmu značajne kredite i da ulažu u zaštitu životne sredine. To je skupo poglavlje za implementaciju i biće potrebno mnogo vremena”, smatra Adžemović.
Dobar signal, kako smatra Mihajlov, jeste osnivanje posebnog ministarstva za životnu sredinu i da za to postoji konsenzus političkih partija u Srbiji.
“Osnivanje posebnog ministarstva je dobar signal da životna sredina počinje da bude među prioritetima. U ovom trenutku nadležnosti novog ministarstva za životnu sredinu, onako kako je predviđeno, ne obuhvataju sve oblasti koje su date Poglavlju 27, i dalje su neke stvari u Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu zdravlja. Biće potrebna velika intersektorska saradnja gde će posebno ministarstvo imati veću jačinu nego što je do sada bilo”, smatra Mihajlov.
Ona je dodala da sada moraju i institucije da se pokažu da funkcionišu, da se obezbede finansijska sredstva…
“To će pre svega zavisiti od našeg načina da stvarno pokažemo da smo odlučni u tom postavljanju institucija i finansiranju životne sredine. Trebaće nam dugo. Za neke od direktiva imamo procene da će to biti neka 2034. godina, biće nam potrebno više decenija, i biće veoma teški pregovori sa EU”, zaključila je Mihajlov.
