BEOGRAD – Psihijatar Irena Filipović izjavila je danas da se posle pandemije korona virusa najviše priča o pandamiji depresije.
Ona je gostujući na Televiziji K1, povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, kazala da se psihijatrima i psiholozima javlja veliki broj ljudi, koji imaju simptome depresije.
Procene Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je porast anksioznih i depresivnih poremećaja iznosio više od 25 odsto tokom prve godine pandemije korone.
Istraživanja pokazuju i to da je u poslednje dve godine mentalno zdravlje najviše ugroženo lekarima, medicinskom osoblju i socijalnim radnicima.
Podaci pokazuju da 800 miliona ljudi širom sveta živi sa nekim mentalnim poremećajem.
“Moguće je da depresija ukljucuje citav niz simptoma. Veoma često nam ljudi dolaze sa već određenim dijagnozama, sa predstavom o dijagnozi i svojim zaključkom. Oni sve čitaju i “znaju” šta im je. Postoje i mnogi koji su u velikom otporu prema lekovima”, objasnila je dr Filipović.
Ukazala je i na problem da pacijenti dolaze na terapiju i očekuju savete i rešenja.
“To je nešto što se ne koristi u psihoterapiji. Proces ulaženja u psihoterapiju zahteva istraživanje, a ljudi ne vole promene i bolje se snalaze u rutini, jer je rutina nešto što nas štedi. Očekuju nas razni stresori u narednom periodu, ali moramo da pronađemo načine da se sa stresovima izborimo”, kazala je Filipović.
Psihoterapeut Kristina Brajović Car je kazala da je zadatak psihologa i psihoterapeuta je da se bave prevencijom.
“Kapaciteti koji su generalno ograničeni, u pandemiji su bili dodatno na udaru, jer su se lekari suočavali i sa samim virusom i bavili se poslom koji nije primarno njihov. Svi smo pod izazovom”, – istakla je Brajović Car.
Stručnjaci kažu da se ljudi rođeni izmedu sredine devedesetih i ranih 2010-ih, pripadnici takozvane generacije Z, cesto javljaju za pomoć.
“Najčešći poremećaji u ovoj populaciji su poremecaj pažnje ili seksualnog identiteta”, naglasila je dr Filipović.
Brajović Car je kazala da mnogi pacijenti previše očekuju od lekara.
“Ako ne dobiju u dva do tri razgovora direkciju ili savet šta tačcno treba da promene, nemaju dovoljno tolerancije na frustraciju da prođu kroz ceo proces i nauce kako da sami sebe analiziraju i ne ponavljaju iste greške. To je proces, a mnogi lako odustaju”, kazala je psihoterapeut.
Ona je dodala da se mnogi plaše i stigmatizacije.
“Mlada populacija se lakše otvara, zainteresovani su i psihoterapija im je svojevrsno istraživanje. S jedne strane ne govorimo dovoljno o mentalnom zdravlju, a s druge imamo banalizaciju i davanje brzih rešenja”, rekla je Brajović Car.
indeksonline.rs/Tanjug
