BEOGRAD – Između 65 i 73 odsto onog što se dešva u kulturi nađe se na internetu, kaže predsednik UO INternet kluba Mirko Marković i navodi da je to veoma dobro u odnosu na druge sektore, ali malo u odnosu na potencijale i sve što je urađeno digitalizacijom kulturne baštine.
On je na skupu “Prisustvo ustanova kulture Srbije na internetu”, koji je održan u Biblioteci grada Beograda napomenuo da je mnogo urađeno na digitalizaciji u kulturi, ali se o tome ne zna dovoljno.
Kako kaže, prisustvo ustanova kulture na internetu izuzetno je važno, jer, objašnjava, važno je gde se šta nalazi i kako se može doći do toga.
“U čitavom svetu se mnogo govori o digitalizaciji, a digitalizacija u kulturi je zapravo digitalizacija naše baštine”, rekao je Marković u izjavi medijima.
Digitalizacija se, primećuje, radi, ali sistematski izlazak na internet je poseban zadatak i u tome prvi put se dešava sinergija države, nevladinog sektora i ustanova kulture.
U jednom periodu je sve to bilo haotično, kaže Marković, te navodi: “Neko se snašao, neko nije, ali niko nije sistemski nadgledao taj proces”.
Analiza poslednjih pet godina, koju je uradio INternet klub Srbije, pokazuje da ima ustanova kulture koje su na internetu ostvarile vrhunske domete, ali i onih sa katastrofalnim rezultatima.
Marković je pohvalio Muzej Vojvodine sa izuzetnom digitalizovanom kolekcijom, kao i sajt Zadužbine Ivo Andrić, koji je, kaže, primer kako se to radi.
“Mi imamo nešto što niko drugi u regionu nema, a to je Portal javnih biblioteka Srbije tako da na tom mestu možete doći do baze svih biblioteka, pa čak videti recimo šta se dešava u biblioteci u Malom Crniću.
Navodi da su u digitalizaciji najdalje otišle biblioteke i da se njihov model pokušava primeniti na ostale ustanove kulture, ta da se sve što je vredno učini vidljivim i dostupnim na internetu.
On je pomenuo i projekat “WiFi kulture Srbije”, koji omogućava da neko ko, recimo, sedi u kafiću i pita za besplatno korišćenje wifi, može samo jednim klikom da dobije 52 informacije o kulturnim sadržajima ili digitalno “uskladištenim” podacima o kulturnim sadrzaajima Srbije.
Kaže i da se internet kod nas koristi najčešće preko miblinih telefona, odnosno gotovo 90 odsto svih pristupa internetu je s mobilnih.
“Zato mi moramo naš posao da usmerimo da se i preko mobilnih telefona može pronaći šta se gde nalazi kada su kultura i umetnost u pitanju pa će neko otići da to i pogleda. Kao što naš narod kaže, apetit se jelom otvara. Evo mi dajemo prvi zalogaj, on mora biti sladak, da bi oni uzimali još”, rekao je Marković.
Navodi da je i u okolnim zemljama prisustvo kulture na internetu na sličnom nivou kao u Srbiji, osim što je Slovenije s tim procesom počela mnogo ranije.
“U Hrvatskoj je bio veliki uspon od 2000. do 2007. godine, pa je sada katastrofalan pad. Mi dobro stojimo zbog velike dijaspore, jer njih interesuju kulturni sadržaji i njihova lokalna zajednica. Mađari su najdalje otišli. Oni su napravili onlajn lektiru i sva deca u čitavom svetu mogu da je koriste. Time čuvaju identitet”, zaključio je Marković.
Foto: pixabay
