Sukob između Izraela i Irana dodatno je eskalirao nakon što su napadi pogodili najveće svetsko nalazište prirodnog gasa u Iranu, dok je Teheran uzvratio serijom udara na energetske objekte širom regiona Persijskog zaliva.
Paralelno sa vojnim operacijama, rast tenzija izazvao je i snažne poremećaje na globalnom tržištu energije.
Izrael je u najnovijim operacijama ubio iranskog ministra obaveštajne službe Esmaila Hatiba, nastavljajući kampanju usmerenu na vrh Islamske Republike. Prethodno su ubijeni i visoki bezbednosni zvaničnik Ali Larijani, kao i komandant paravojnih snaga Basidž, general Golam Reza Solejmani.
Istovremeno, izraelske snage izvele su napad na iransko gasno polje Južni Pars, jedno od ključnih energetskih čvorišta koje Iran deli sa Katarom.
Iran je oštro osudio napad, a predsednik Masud Pezeškijan upozorio je na „nekontrolisane posledice“ koje bi mogle zahvatiti ceo svet. Kao odgovor, Teheran je proširio svoje vojne operacije i gađao energetske objekte u Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim državama Zaliva. Katar je nakon napada na LNG postrojenje Ras Lafen, koje je pretrpelo „veliku štetu“, naredio osoblju iranske ambasade da napusti zemlju u roku od 24 sata.
Ujedinjeni Arapski Emirati prijavili su napade na gasno postrojenje Habšan i naftno polje Bab, ocenjujući situaciju kao „opasnu eskalaciju“. Vlasti u Abu Dabiju saopštile su da su projektili presretnuti, ali su gasne operacije privremeno obustavljene.
Napadi su dodatno opteretili arapske države Zaliva, koje su od početka sukoba 28. februara izložene udarima na vojne baze, civilnu infrastrukturu i energetske objekte, iako do sada nisu pokretale ofanzivne akcije protiv Irana.
Sukob je imao snažan uticaj i na globalno tržište energenata. Cena nafte porasla je za više od 5 odsto i premašila 108 dolara po barelu, dok je cena brent nafte skočila za gotovo 50 odsto od početka rata. Dodatnu zabrinutost izaziva situacija u moreuzu Hormuz, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, a koji Iran nastavlja da ugrožava. Prolaz je, prema tvrdnjama Teherana, otvoren, ali ne i za Sjedinjene Države i njihove saveznike.
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa pokušava da ublaži posledice krize povećanjem globalnog snabdevanja naftom, uključujući ublažavanje sankcija Venecueli kako bi američke kompanije mogle da sarađuju sa njenom državnom naftno-gasnom industrijom. Tramp je izrazio nezadovoljstvo nedostatkom podrške saveznika u rešavanju krize u moreuzu Hormuz, poručivši: „NE TREBA NAM NIČIJA POMOĆ!“
Na terenu, sukobi su odneli nove žrtve. Palestinski Crveni polumesec saopštio je da su najmanje tri osobe poginule, a 13 povređeno u mestu Beit Ava na Zapadnoj obali, nakon što je iranska raketa pogodila to područje. Izraelska vojska navodi da je reč o projektilu sa kasetnom municijom koji je probio protivvazdušnu odbranu.
Iran je takođe lansirao rakete sa više bojevih glava na centralni Izrael, koje se, prema navodima Revolucionarne garde, lakše probijaju kroz odbrambene sisteme. Istovremeno, iranski napadi prošireni su i na Saudijsku Arabiju, Kuvajt i Bahrein.
U samom Iranu, vazdušni napad pogodio je sudski kompleks u Larestanu, gde je poginulo najmanje osam ljudi, dok je ukupan broj stradalih u zemlji premašio 1.300 od početka sukoba. Istovremeno, Iran je pogubio muškarca optuženog za špijunažu za izraelski Mosad, što je izazvalo osudu Švedske zbog pogubljenja njenog državljanina.
Međunarodna zajednica sve glasnije upozorava na posledice širenja sukoba. Direktor kompanije ADNOC Sultan Al Džaber ocenio je iranske napade na energetsku infrastrukturu kao „neisprovociran i nezakonit napad“ i „globalni ekonomski rat“, dok je Saudijska Arabija poručila da je „i ono malo poverenja u Iran potpuno uništeno“.
U poslednjim satima, više od deset ljudi izgubilo je život širom regiona, uključujući Iran, Liban, Gazu i Zapadnu obalu, što ukazuje na dalju eskalaciju sukoba čije posledice sve više prevazilaze regionalne okvire.
Indeksonline.rs
