Zbog čega je ova odluka toliko uzburkala političku scenu u Novom Pazaru? Ko je zaista nezadovoljan – i zbog čega? Da li je reč o principijelnom neslaganju ili političkom interesu? Ko je zapravo ljut – i na koga?
I na kraju, pitanje koje sve češće odzvanja u javnosti: čija je džamija?
Jer, očigledno, spor se ne vodi oko obnove, niti oko samog verskog objekta.
U pozadini je mnogo dublji sloj – odnos između politike i verskih institucija, pitanje uticaja, ali i borba za nasleđe i simbolički prostor.
Altun Alem džamija, kao jedan od najvažnijih simbola grada, ponovo je postala mesto na kojem se prelamaju stare-nove podele. Mesto gde su se 2007. godine vodili fizički obračuni a danas hladni rat.
Ono što se godinama taložilo – od sukoba iz prošlosti do promenjenih odnosa moći – danas izlazi na površinu kroz reakcije koje daleko prevazilaze samu odluku o njenoj obnovi i obeležavanju jubileja.
Ali uz političku dimenziju, otvara se i niz pitanja koja zadiru u elementarni nivo društvene i lične odgovornosti:
Da li je pogrešno očekivati zahvalnost za učinjeno delo?
Da li je pogrešno govoriti o pomirenju i zajedništvu, a istovremeno napustiti skup u trenutku kada se drugome odaje priznanje?
Može li politička netrpeljivost imati makar minimum ukusa – i da li joj je uopšte mesto u haremu jedne džamije?
Jer harem nije politička bina. Niti prostor za demonstraciju nezadovoljstva. To je mesto tišine, poštovanja i zajedničkog identiteta.
I zato se nameće još jedno pitanje koje sve glasnije odzvanja:
kako i na koji način neko sebi daje za pravo da jedan verski i kulturni simbol naziva „svojim“?
U društvu koje pretenduje na zrelost, takvi simboli ne mogu biti ničije vlasništvo – oni pripadaju svima koji u njima vide deo svog identiteta, vere i nasleđa.
Upravo zato, ono čemu danas svedočimo nije rasprava o jednoj odluci, već borba za značenje – šta je zajedničko, a šta privatizovano, šta je nasleđe, a šta politički alat.
Ovo nisu pitanja koja će se zatvoriti jednom izjavom ili jednim događajem.
Naprotiv.
To su pitanja kojima ćemo se baviti. O kojima ćemo pisati. I na koja će javnost tražiti odgovore.
