Evropska automobilska industrija već duže vreme prolazi kroz ozbiljan period nestabilnosti, a najveći proizvođači suočavaju se sa padom prodaje, rastom troškova energije i sporijom tranzicijom ka električnim vozilima nego što se očekivalo. Istovremeno, kineske kompanije sve snažnije ulaze na evropsko i svetsko tržište nudeći jeftinija električna vozila i naprednije tehnologije.
Kriza je posebno pogodila evropske proizvođače, koji poslednjih godina smanjuju proizvodnju, zatvaraju ili privremeno obustavljaju rad pojedinih fabrika i sele deo poslovanja u zemlje sa nižim troškovima proizvodnje. Sve češće upozorenje u Evropi odnosi se na mogući gubitak radnih mesta i slabljenje industrije koja je decenijama bila jedan od ključnih pokretača ekonomskog razvoja.
Jedan od primera takvih promena je kompanija Stelantis, koja posluje i u Kragujevcu. Proizvodnja vozila ove grupacije u Italiji gotovo je prepolovljena u poslednje dve godine. Prema dostupnim podacima, tokom 2023. godine proizvedeno je oko 751.000 vozila, dok je 2025. godine proizvodnja pala na približno 380.000 vozila.
Pad je posebno izražen kod putničkih automobila, gde je proizvodnja smanjena za gotovo četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu. Italijanski sindikat FIM-CISL ocenio je da se radi o najnižem nivou proizvodnje još od pedesetih godina prošlog veka.
Stelantis je u međuvremenu najavio da će od 2027. godine deo novih modela brendova „Pežo“ i „Džip“ proizvoditi u kineskom Vuhanu, kako za kinesko tržište, tako i za izvoz širom sveta.
Istovremeno, Stelantis i kineski Dongfeng proširuju saradnju kroz planirano zajedničko preduzeće u Evropi, koje bi obuhvatalo prodaju, distribuciju, proizvodnju i razvoj Dongfengovih vozila.
Predsednik Dongfeng Grupe Ćing Jang izjavio je da bi partnerstvo trebalo da ubrza globalno širenje kineske kompanije i podrži stratešku transformaciju Stelantisa na kineskom tržištu.
Sve više pokazatelja ukazuje da kineski proizvođači ubrzano šire prisustvo u Evropi, dok evropske kompanije zbog nižih troškova proizvodnje deo poslova sele u Kinu i druge države van Evrope.
Dodatnu pažnju izazvala je informacija kineske kompanije BYD, koja je saopštila da razgovara sa Stelantisom i drugim evropskim proizvođačima o mogućem preuzimanju nedovoljno iskorišćenih fabrika u Evropi.
Autorka i urednica emisije „Vrele gume“ Lidija Piroški ocenjuje da situacija u Stelantisu pokazuje koliko je evropska autoindustrija u dubokoj strateškoj krizi.
Prema njenim rečima, Kina više nije samo jeftina proizvodna baza, već centar razvoja električnih automobila, baterija, softvera i novih poslovnih modela.
„Evropski proizvođači su godinama gledali Kinu kao tržište, a sada je vide kao fabriku, tehnološkog partnera i, paradoksalno, kao spas“, navodi Piroški.
Ona upozorava da saradnja sa kineskim kompanijama može kratkoročno pomoći evropskoj autoindustriji kroz niže troškove i brži razvoj električnih vozila, ali da dugoročno postoji opasnost od gubitka tehnološke i industrijske nezavisnosti Evrope.
Govoreći o fabrici u Kragujevcu, Piroški ocenjuje da projekat električne „Pande“ predstavlja značajnu priliku za Srbiju, ali upozorava da nijedna fabrika u globalnoj mreži Stelantisa danas nije potpuno sigurna.
Kako navodi, budućnost pogona zavisiće od konkurentnosti proizvodnje, logistike, kvaliteta i sposobnosti da se projekat dugoročno održi na tržištu.
Posebnu pažnju izazvalo je angažovanje radnika iz Nepala i Maroka u kragujevačkoj fabrici. Piroški smatra da to otvara pitanje uslova rada, zarada i dugoročne industrijske politike, a ne samo nedostatka domaće radne snage.
Sličan stav ima i izvršni sekretar Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ Aleksandar Đurić, koji upozorava da prebacivanje proizvodnje van Evrope predstavlja ozbiljan signal za evropske radnike i industriju.
Đurić ocenjuje da kompanije kroz saradnju sa Kinom pokušavaju da smanje troškove i ubrzaju razvoj električnih vozila, ali upozorava da takvi potezi mogu dovesti do gašenja evropskih pogona i slabljenja industrijske baze.
Prema njegovim rečima, kineske kompanije više ne žele samo da izvoze automobile u Evropu, već nastoje da kroz fabrike, logistiku i dobavljačke mreže postanu deo same evropske industrije.
On ističe da ključni problem nije samo dolazak novih investitora, već pitanje pod kojim uslovima dolaze i da li će poštovati evropske standarde rada, kolektivno pregovaranje i socijalnu sigurnost zaposlenih.
Đurić upozorava da Evropa bez jasne industrijske strategije rizikuje dodatnu zavisnost od kineskih tehnologija, posebno u oblasti baterija, sirovina i elektronskih komponenti za električna vozila.
Govoreći o Srbiji i Kragujevcu, on smatra da zemlja trenutno ima određenu prednost zbog nižih troškova rada, ali upozorava da globalni kapital lako seli proizvodnju tamo gde su uslovi povoljniji ili subvencije veće.
„Ključno pitanje za Srbiju nije samo ko radi u fabrikama, već da li ćemo dugoročno zadržati proizvodnju, razvoj i tehnologije sa visokom dodatom vrednošću ili ćemo ostati samo jeftina proizvodna baza u globalnim lancima snabdevanja“, poručio je Đurić.
Izvor: N1
