Memorandum o Kosovu i Metohiji koji su predstavili pobunjeni studenti izazvao je veliku pažnju javnosti i otvorio novu raspravu o političkom pozicioniranju studentskog pokreta.
U dokumentu koji je pročitan na tribini u Kragujevcu, studenti su poručili da je Kosovo i Metohija neotuđivi i sastavni deo Srbije, navodeći da to pitanje za njih nije samo ustavna kategorija, već i istorijski i moralni imperativ.
„Očuvanje ustavnog poretka Srbije na prostoru Kosova i Metohije temelj je opstanka srpske države i zalog pravednog mira u regionu“, navodi se u Memorandumu.
Studenti su ocenili da Kosovo i Metohija predstavljaju važan deo nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa Srbije, uz poruku da rešenje tog pitanja mora biti traženo kroz međunarodne institucije i u skladu sa Ustavom Srbije.
Istakli su i da Srbija treba aktivno da sarađuje sa međunarodnom zajednicom u cilju pronalaženja održivog rešenja koje bi obezbedilo mir, bezbednost i zaštitu prava stanovništva na toj teritoriji.
Objavljivanje Memoranduma izazvalo je brojne reakcije, posebno među pristalicama studentskog pokreta na društvenim mrežama.
Dok su jedni pozdravili stav studenata, ocenjujući da je reč o važnom državnom pitanju o kojem je potrebno jasno izneti stav, drugi su izrazili razočaranje, tvrdeći da Memorandum predstavlja udaljavanje od proevropskih politika i neprihvatanje političke realnosti na terenu.
Pojedini kritičari ocenili su da bi ovakav potez mogao da oslabi podršku delu građana koji se zalažu za snažnije evropske integracije Srbije.
Studenti su odbacili tvrdnje da Memorandum predstavlja okretanje leđa Evropskoj uniji, navodeći da poštovanje Ustava Srbije ne znači odustajanje od evropskog puta.
U reakcijama na društvenim mrežama poručili su da se njihov stav pogrešno i zlonamerno tumači kako bi se diskreditovao studentski pokret.
Istoričar Stefan Radojković ocenio je da Memorandum predstavlja pokušaj studentskog pokreta da zauzme širu političku poziciju i dopre do različitih grupa birača.
Prema njegovim rečima, studenti su ovim potezom pokušali da izađu iz okvira klasičnog opozicionog biračkog tela i približe se delu građana koji imaju izraženija nacionalna opredeljenja.
Radojković smatra da je tema Kosova jedna od slabih tačaka vlasti, zbog čega objavljivanje Memoranduma vidi kao politički promišljen potez.
On ocenjuje da studenti ovim pristupom pokušavaju da pokažu da za njih ne postoje „tabu teme“, već da žele da se izjasne o svim važnim društvenim i državnim pitanjima.
Sa druge strane, deo javnosti smatra da bi Memorandum mogao da izazove dodatne podele među opoziciono nastrojenim građanima, posebno među onima koji zastupaju izraženije proevropske stavove.
U međuvremenu, javnost i dalje očekuje konkretnije detalje programa buduće studentske liste, o kojoj se poslednjih meseci sve više govori.
Studenti su ranije najavili da će deo njihovog programa biti lustracija i zakon o poreklu imovine, dok se njihovi stavovi o drugim ključnim pitanjima, poput odnosa prema Evropskoj uniji, tek očekuju.
Najavljeno je i da na eventualnoj izbornoj listi neće biti samih studenata, već, kako tvrde, ljudi od integriteta koji do sada nisu bili deo vlasti.
Velika pažnja sada je usmerena ka narednom studentskom skupu u Beogradu, gde bi, prema najavama, mogli biti predstavljeni naredni politički potezi pokreta.
