Francuska je uvela zakon kojim se, pod strogo propisanim uslovima, omogućava „pomoć pri umiranju“ teško i neizlečivo bolesnim osobama.
Zakon je stupio na snagu nakon završetka parlamentarne procedure i odluke Ustavnog saveta, čime je Francuska napravila jednu od najvećih promena u svom zakonodavstvu koje se odnosi na kraj života.
Nova pravila ne omogućavaju ovu mogućnost svim građanima. Osoba mora da ispunjava niz zakonom određenih uslova, uključujući punoletstvo, odgovarajući status boravka u Francuskoj i teško, neizlečivo zdravstveno stanje koje izaziva ozbiljnu patnju.
Svaki zahtev moraće da prođe medicinsku procenu, a zakon predviđa i dodatne procedure koje bi trebalo da spreče zloupotrebe.
Prema predviđenom postupku, odobrenu supstancu pacijent prvenstveno uzima sam, dok je u određenim slučajevima, kada osoba fizički nije sposobna da to učini, predviđena mogućnost pomoći zdravstvenog radnika.
Usvajanje zakona mesecima je izazivalo snažne rasprave u francuskoj javnosti, posebno o etičkim, medicinskim i pravnim pitanjima koja prate pravo čoveka da odlučuje o završetku sopstvenog života.
