Podaci velikih međunarodnih istraživanja obrazovanja otkrivaju zanimljiv, ali i zabrinjavajući paradoks u Srbiji – učenici na početku školovanja postižu veoma dobre rezultate, dok se nekoliko godina kasnije kod velikog broja dece pojavljuju ozbiljne poteškoće u primeni stečenog znanja.
Učenici četvrtog razreda iz Srbije ostvarili su na međunarodnom istraživanju TIMSS 2023 rezultat iznad međunarodnog proseka. Iz matematike su imali 523 poena, dok je međunarodni prosek bio 503, a iz prirodnih nauka 510 poena, naspram prosečnih 494.
Slika je, međutim, znatno drugačija kada se posmatraju petnaestogodišnjaci.
Prema rezultatima PISA 2022 istraživanja, čak 43 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji nije dostiglo osnovni nivo znanja iz matematike. Ispod osnovnog nivoa bilo je i 36 odsto učenika kada je reč o čitanju, odnosno 35 odsto iz prirodnih nauka.
To ne znači samo da učenici imaju problem sa školskim ocenama ili pamćenjem gradiva. PISA ispituje koliko su mladi sposobni da stečeno znanje koriste, razmišljaju, rešavaju probleme i snalaze se u situacijama sa kojima se mogu susresti u stvarnom životu.
Istovremeno, veoma je mali procenat učenika iz Srbije koji ostvaruju najbolje rezultate. Najviše nivoe znanja dostiže svega četiri odsto učenika iz matematike, dok je kod čitanja i prirodnih nauka taj procenat oko dva odsto.
Posebno pitanje zato postaje – šta se događa između četvrtog razreda i petnaeste godine?
Rezultati ne pružaju osnov za zaključak da deca u Srbiji jednostavno „ne žele da uče“. Međutim, ukazuju na problem koji prevazilazi samo količinu naučenog gradiva. Pažnju privlače i podaci o atmosferi na časovima: 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji navelo je da na većini ili svim časovima matematike učenici ne slušaju nastavnika, dok je 34 odsto reklo da im pažnju odvlače digitalni uređaji.
Problem motivacije nije karakterističan samo za Srbiju. Međunarodna istraživanja pokazuju da u proseku tek oko polovine učenika u zemljama OECD-a kaže da uživa u učenju novih stvari u školi, dok manje od polovine voli zahtevne školske zadatke.
Podaci zato otvaraju mnogo šire pitanje od toga kakve ocene deca donose kući: kako sačuvati radoznalost, motivaciju i sposobnost razmišljanja koju učenici pokazuju u mlađem uzrastu i sprečiti da se tokom kasnijih godina školovanja izgubi interesovanje za učenje?
