BEOGRAD – Film “Quo vadis, Aida?”, rediteljke Jasmile Žbanić, proglašen je nedavno za najbolje evropsko ostvarenje prošle godine, na 34. dodeli Evropskih filmskih nagrada, u Berlinu.
Beogradska publika i njeni bioskopski repertoari, međutim, neće svedočiti premijeri ovog filma. Naime, najbolji evropski film u prošloj godini “Quo vadis, Aida?” premijerno će biti prikazan u Srbiji, u Sandžaku – Novom Pazaru – 28. decembra.
Žbanić je, podsetimo, ponela i priznanje za najbolju režiju, dok je Jasna Đuričić, glavna glumica u fimu koji govori o genocidu u Srebrenici počinjenom u leto 1995. godine, proglašena za najbolju glumicu.
– Novi Pazar je izuzetna kulturna sredina i poslednjih godina se tamo dešavaju stvari koje su od izuzetnog značaja za ceo region. Novopazarsko Regionalno pozorište i Kulturni centar Novi Pazar pobednici su 66. “Sterijinog pozorja” održanog u Novom Sadu prošle godine. Kulturna atmosfera je multietnička i pogoduje stvaraocima i umetnicima. Reditelji i ekipe filma dolaze tamo gde su prihvaćeni, gde neće biti incidenata. Mi ovde, u Beogradu, vodimo već mesecima oko jednog murala Ratku Mladiću. Mogu da zamislim kakvi bi sukobi izbili zbog filma, ako je zbog žvrljotine na zidu izazivalo opsadno stanje u centru grada. I, to je prilika u kojoj mi živimo. A, na sramotu Beograda jer je reč o jednom od najboljih filmova na svetu prošle godine – ocenjuje za Danas reditelj Janko Baljak činjenicu da najbolji evropski film zaobilazi Beograd i premijeru doživljava u Novom Pazaru.
Kako dodaje, ne pamti, decenijama unazad, da je jedan film, ma koliko bio na bilo koji način provokativan, tematski i sadržajno, odnosno estetski, doživeo sudbinu da beogradska publika nije imala prilike da ga vidi.
– Mi smo, na našu čast, gledali filmove koji su bili zabranjeni u nekim gradovima i sredinama. Beograd je, razumete, te filmove gledao. Time smo se hvalili. Ovo je takva sramota i takav skandal… Vidim, međutim, da su reakcije vrlo mlake, da su se ljudi povukli u sopstvene oaze, da nikome to ne smeta. Mi smo izgubili tu vrstu slobode… Ne pričamo mi samo o medijskim slobodama koje ne postoje. Pričamo o najosnovnijim slobodama, da možeš da odeš u bioskop i gledaš najbolji evropski film. Paradoksalno, istovremeno se hvališ da ti je Novi Sad evropska prestonica kulture – kaže Janko Baljak.
Sagovornik Danasa ističe da je ovdašnje društvo zatvareno u palanački okvir, u kojem je nemoguć dijalog, čak i oko filma.
– I opet kao u najgora vremena, nalazimo se u situaciji da o filmu debatuju članovi stranaka i funkcioneri, koji film nisu ni gledali. Filmu je presuđeno pre nego što ga je iko gledao. A, taj film, koji govori o genocidu u Srebrenici i nije nikakav propagandni pamflet. To je ljudska priča, jer film se ni u jednom svom delu ne bavi propagandom. Pravo je majstorstvo bilo napraviti takav film bez ijedne brutalne scene. Napraviti ga filmskim jezikom, koji te zaledi. Retko ko je iz ratova devedesetih napravio častan film, i u Srbiji i u Hrvatskoj, svuda.. Sada se film stavlja u jedan etnički geto, u Novi Pazar. Tu može, a svuda ostalo je zabranjen. O čemu mi pričamo… Sramota – zaključuje Janko Baljak.
Prema rečima Fahrudina Kladničanina, programskog koordinatora Akademske inicijative Forum 10, „Quo Vadis, Aida?“, žensko iskustvo genocida u Srebrenici, stožer je snažne drame koju je režirala Jasmila Žbanić.
– Film koji nema ni jednu scenu klanja, ubijanja, već ljudsku priču istkanu od pokreta Aide, majke koja u Potočarima pokušava spasiti svoja dva sina. Filim koji je zasnovan na činjenicama, stvarnim junacima i njihovim životnim pričama. Ovo je antiratni filim. I danas, kada smo okruženi narativima poricanja, važno je što će se ovaj filim u Srbiji prikazati jedino u Novom Pazaru, ni u jednom drugom gradu. I zato je prikazivanje filima politički čin, jer se time ukazuje na vrednosti i jasne poruke koje filim ima. U filmu se pojavljuju jedni od najboljih glumaca iz Srbije i zato je njihova odluka da glume u ovom filmu upravo ona uloga koju svako od nas treba da preuzme. Ta odluka podrazumeva spremnost za preuzimanje odgovornosti za našu stvarnost kao građanki i građana. Samo jedan film oslikava breme našeg vremena: one čije se patnja i bol poriče, one koji se bore sa životom i one koji hrabro ustraju i bore se za istinu – zaključuje sagovornik Danasa.
