Radovi na saobraćajnom pravcu poznatom kao Koridor XI, koji povezuje Bari, Bar, Beograd i Bukurešt, započeli su u Srbiji 2012. godine otvaranjem prvog gradilišta na deonici Ljig–Preljina. Iako još uvek nema formalni status u okviru TEN-T evropske mreže, ovaj projekat je prepoznat kao međunarodna infrastrukturna inicijativa koja već godinama oblikuje buduću povezanost regiona preko Jadrana.
U protekloj deceniji na srpskom delu trase izgrađeno je više od 120 kilometara autoputa, uključujući celu relaciju od Surčina do Požege. Prva završena deonica Ljig–Preljina otvorena je krajem 2016. godine, a potom su usledile deonice Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig, koje su 2019. povezale koridor sa beogradskom obilaznicom. Iste godine u saobraćaj je puštena i deonica Surčin–Obrenovac.
U 2022. godini otvoren je krak Preljina–Pakovraće, dok je u julu 2025. završena strateški važna deonica Preljina–Požega, koja je trasu produžila dublje u zapadnu Srbiju i približila budućem planinskom delu puta ka Crnoj Gori. U Crnoj Gori već je u funkciji prioritetna deonica Smokovac–Mateševo, poznata po 41 kilometru tunela i mostova, koja predstavlja najzahtevniji građevinski segment čitavog projekta.
Najkompleksniji deo radova tek predstoji na sektoru Požega–Boljare, koji prolazi kroz Arilje, Ivanjicu i Sjenicu. Na ovoj trasi predviđeno je više od 50 mostova i tunela, a projekat je trenutno u fazi redefinisanja i finansijskog zatvaranja. Procene vrednosti izgradnje prelaze dve milijarde evra. Crna Gora paralelno planira nastavak autoputa Mateševo–Andrijevica–Boljare, čime bi se ostvario direktan spoj sa Srbijom.
Ukoliko se ugovori i finansiranje zaključe tokom 2025–2026. godine, završetak celog pravca od Beograda do granice sa Crnom Gorom očekuje se u periodu od 2028. do 2030. godine. Rumunski deo koridora i veza ka Bukureštu zahtevaju posebne pregovore, dok Italija već raspolaže razvijenom infrastrukturom na pravcu od Barija ka unutrašnjosti zemlje.
Uprkos tome što nije u potpunosti izgrađen, Koridor XI već ima realan fizički oblik na više od polovine svoje trase. Kada se saberu postojeće deonice u Srbiji i Crnoj Gori, u funkciji je oko 160 kilometara autoputa. Ipak, tek započinjanjem radova na najzahtevnijem sektoru Požega–Boljare može se govoriti o punoj drumskoj vezi od Jadrana do Dunava.
Završetkom koridora region bi prvi put dobio direktni autoputski spoj Jadrana sa Srbijom i Rumunijom. Srbija bi dobila brži izlaz na more, čime bi se smanjili transportni troškovi, ubrzao protok robe i ojačala privlačnost zapadne Srbije za investicije i turizam. Crna Gora bi značajno unapredila poziciju luke Bar kao regionalnog logističkog čvorišta.
Na širem regionalnom planu, Koridor XI predstavlja strateški paralelni pravac u odnosu na Koridor X, nudeći mogućnost rasterećenja postojećih ruta i jačanja tranzitne uloge Srbije. U kombinaciji sa železničkim projektima i planiranim ekonomskim zonama, ovaj saobraćajni pravac mogao bi postati ključni pokretač rasta privrede.
Iako su Srbija i Crna Gora već stavile u funkciju pojedine delove koridora, puni efekti projekta postaće vidljivi tek njegovim konačnim završetkom. U tom trenutku roba iz Italije mogla bi do Srbije da stigne za manje od deset sati, a pošiljke iz centralne Srbije do Jadrana u toku jednog radnog dana.
Indeksonline.rs
